Jedan od najboljih stonotenisera sa invaliditetom na planeti svih vremena, jednako uspešan selektor i trener srpskih paraolimpijaca.
Najlepši trenutak u karijeri sportiste je kada na pobedničkom postolju sluša himnu svoje zemlje. Zlatko Kesler (60), jedan od najboljih stonotenisera sa invaliditetom na planeti svih vremena, jednako uspešan selektor i trener srpskih paraolimpijaca, ističe tu činjenicu kao poseban motiv, s obzirom na to da je za tri decenije u svetskom pingpongu, razvijajući našu trobojku po svim meridijanima na najviši jarbol, postigao kao malo ko.
Jer, jedan je od retkih sportista koji je ne samo učestvovao u finalima najznačajnijih takmičenja, nego ih i osvojio. On je vlasnik paraolimpijskog svetskog i evropskog zlata i kao igrač i kao trener. Retko kome na Zemljinoj kugli je uspelo da ostvari takav podvig koji potvrđuje sve odlike vrhunskog sportiste, od posvećenosti, istrajnosti, upornosti pa nadalje… sve do šest zlatnih odličja. Onih najvrednijih.
Iako svestan značaja tih najsjajnijih medalja, on, međutim, ne pravi neku veliku razliku u odnosu na druge, isto toliko bitne, kako kaže, takođe osvojene mukotrpnim radom i odricanjem.
– U igračkoj karijeri osvojio sam 26 paraolimpijskih, svetskih i evropskih medalja, na mestu selektora 29 a kao trener 16 – potvrđuje Kesler, koji je kao stonoteniser na šest Paraolimpijskih igara osvojio pet medalja, na četiri Svetska prvenstva takođe pet odličja a na 13 Evropskih šampionata čak 16 medalja. – Drage su mi sve, naravno, jer svaka od njih je posebna priča, ima svoj istorijat i vrednuje rezultat. Ipak, nekako se izdvaja dupla kruna osvojena na Evropskom šampionatu 2011. u Splitu. Tada sam osvojio zlato u pojedinačnoj konkurenciji i „overio“ ga u ekipnom delu u timu sa Ilijom Đurašinovićem i Mitrom Palikućom.
Kesler je rođen 1960. godine u Selenči, odrastao je u Baču, srednju ekonomsku školu je završio u Bačkoj Palanci, studirao na Višoj ekonomskoj školi u Subotici i zaposlio se kao komercijalista u Stambeno-komunalnom preduzeću u Baču. Stoni tenis je igrao kao dečak u bačkom Partizanu, a po povratku iz vojske, 1982. godine, počeo fudbalsku karijeru kao levokrilni napadač u klubu Krivanj u Selenči.
– U aprilu 1983. godine imao sam saobraćajnu nesreću i ostao trajno vezan za kolica. Posle oporavka, roditelji, otac Franja i majka Margita, insistirali su da nastavim da se bavim sportom, invalidskim. Uz njihovu podršku odazvao sam se pozivu Joške Tota iz Sportskog saveza osoba sa invaliditetom Vojvodine, i tako je sve počelo.
Usledile su titule pojedinačnog prvaka države i poziv za reprezentaciju stonotenisera sa invaliditetom, međunarodni nastupi u Poljskoj, Mađarskoj, Austriji, Slovačkoj… koji su potvrdili talenat i nagovestili uspešnu karijeru.
[wonderplugin_slider id=174]
TRKA
Borislava Perić Ranković, naša i svetska najbolja stonoteniserka na dobrom je putu da po broju osvojenih medalja prestigne Zlatka Keslera.
– Sa Borislavom sam kao trener od 2015, kada je proglašena za najbolju na svetu u Lisabonu, osvojio sve što je moglo i u pojedinačnoj i u ekipnoj konkurenciji. Sada ima 24 svetske medalje i samo joj još dve nedostaju da me stigne. Nadam se da će to biti u Tokiju – ističe Kesler.
– Prva medalja, srebrna, osvojena je u tandemu sa Đurašinovićem na Prvenstvu Evrope 1989. godine u Beču. Zanimljivo, od igračke karijere, takođe sam se oprostio sa srebrom oko vrata, osvojenim na Paraolimpijskim igrama u Londonu 2012. kao i godinu dana kasnije na Evropskom prvenstvu u ekipnoj konkurenciji.
Između početnog i oproštajnog srebra, Kesler je 12 godina bio među četiri najbolja igrača planete, a pet godina neprikosnoven, prvi na svetskoj rang-listi. Punih 17 godina, od Barselone 1992. pa do Pekinga 2008. godine, sa svakog međunarodnog takmičenja, od svetskih kupova do paraolimpijskih igara, vraćao se bar sa jednom medaljom. Sa svetskih kupova, zanimljivo je, ima osvojenih više od 100 odličja sva tri sjaja.
– Mesto selektora preuzeo sam 2000. godine još kao aktivan igrač, jer nije bilo interesenata, s obzirom na to da je reč o volonterskom pozivu. Bilo je, ili da se sve ugasi, ili da nastavimo. Đurašinović i ja smo postavili zadatak i posle osnivanja našeg kluba Spin 1999. godine, prvog stonoteniskog kluba sportista sa invaliditetom, u kojem je trener Pavle Vukadinović a sada i Lazar Kurteš i Miodrag Čović, pokrenuli formiranje klubova kojih trenutno u Srbiji ima 12 i svi se takmiče. Sarađivao sam sa sjajnim trenerima – Gruberom, Kocićem, Bošnjakovićem, Franjom Keslerom, kasnije Kurtešom, Đokićem… Pozivu selektora i trenera potpuno sam se posvetio 2013. Završio sam trenersku školu, često se savetovao sa stručnjacima i selektorima iz drugih paraolimpijskih sportova, koristio sopstveno iskustvo… – ponosan je Kesler koji je kao 23-godišnji mladić, posle saobraćajne nezgode smisao života pronašao u sportu i ispunio ga izuzetno bogatom i vrhunskim uspesima protkanom karijerom.
PRIZNANJA:
Zlatko Kesler je nosilac najvećeg sportskog priznanja u Vojvodini, kao igrač i kao trener, što je takođe kuriozitet, jer se „Spartakova“ nagrada dodeljuje samo jednom. Dobitnik je i „Majske nagrade“ više puta bio proglašavan za najboljeg sportistu Bača, Novog Sada, Srbije.
– Imao sam čast da kao najbolji sportista Paraolimpijskog komiteta Srbije 2004. u Atini i 2008. u Pekingu, nosim državnu zastavu na otvaranju paraolimpijskih igara – kaže Kesler.
DOČEK U BAČU
Jedan od naših najvećih sportista, obišao je celu zemaljsku kuglu, osim Novog Zelanda, što mu je želja, kao i Japana u koji će da putuje u septembru na Paraolimpijske igre.
– Povratak u Srbiju sa medaljama, kada znamo da nam je spreman doček, to su jedinstveni trenuci za svakog sportistu. Meni je posebno drag doček koji su mi priredile komšije u Baču 1996. po povratku sa Paraolimpijskih igara iz Atlante, gde sam osvojio zlato – priča Kesler.
SELEKTORSKA ODLIČJA
Za dve decenije, kao selektor-trener reprezentativaca Srbije u stonom tenisu za osobe sa invaliditetom, Borislave Perić Ranković, Nade Matić i Mitra Palikuće, Kesler je osvojio 29 medalja na evropskim i svetskim prvenstvima i Paraolimpijskim igrama.
Kao trener našeg ženskog reprezentativnog tima i Borislave Perić Ranković i Mitra Palikuće, Kesler je osvojio 16 medalja takođe na najvećim svetskim takmičenjima: 10 zlatnih, tri srebrne i tri bronzane.
[wonderplugin_slider id=10]
