„Ma nismo mi random razasuti po svijetu, naša zvijezda blizu pala pa se raštrkala.“ Napisala mi je Đ. pre koji dan kada konstatovasmo na mreži da smo negde u iste dane profurale slične odevne kombinacije ni ne znajući.
A to da smo istomišljenice, da Osmeh nam je neodvojivi deo ličnosti,da Veselost i Razdragonost poput bedževa nosimo, sve to znamo već dugo, a da se nikad nismo ni srele. Bliznakinje. U dva grada, dve države, kilometrima daleko.
I, pomislim – Čoveče, pa koliko još blizanaca po ovoj kugli zemaljskoj imamo, a da ni ne znamo. I, možda nas nije rodila ista majka, ali ta neka Zvezda koju Đ. mi je i pomenula, sigurno jeste. O, da! I satkani tako od iste prašine zvezdane dišemo isto, i hodamo, i smejemo se, i volimo iste pesme, i iste jakne, i marame, i cveće, i isto reagujemo na male životne senzacije i sve tako redom- isto!
A kad se sretnu dva takva blizanca, ličnosti sjaje im kao jedna, zagrljaji su epiteta Beskonačno, a Osmesi prava Nesvakidašnjost. I razgovori su drugačiji. Sve vidiš kako te taj neko razume i kad trepćeš, a da nije bilo učenja pre tog i čini ti se čitav život se znate i čini ti se i u nekim predstojećim životima prepoznavaćete se i poznavaćete se baš tako! Na kojoj god planeti i u kom god sazvežđu se probudili.
No, i ako se ne sretnete ikad, nije za žal. Na posletku shvatiš da zapravo treba ipak da budemo tako razasuti. Lepoti sveta doprinosićemo razdvojeni. Blizanci posejani širom meridijana s velikom misijom. Da tamo gde nas je Kosmos posadio niknemo, rastemo i razvijamo i dajemo Svetu Vazduha i Osmeha i hranimo duše što katkad gube se i trebaju im mali životni vodiči kroz sve divote ovozemaljske. I neprocenjivo je saznanje da baš sad tamo negde neko pronosi istu misiju kao i ti, i raduje se kao ti, i misli i na tebe kao i ti na njega i delite u šutnji sopstvenoj male tajne svih tih velikih Blizanaca. Namig!
