Poput većine njegovih vršnjaka rođenih 1951. godine, Dušan Grubor je fudbal počeo igrati kao dečak u jednoj od prašnjavih bačkopalanačkih ulica.
Krajem pedesetih i početkom šezdestih godina prošlog veka, u Bačkoj Palanci fudbalski talenti nicali su kao pečurke posle kiše. Jedan od njih je i Dušan Grubor. Kao veoma darovit fudbaler sa svega petnaest godina iz nekadašnjeg Tekstilca, gde je stekao prva znanja iz fudbala, Dušan prelazi u Bačku, koja je u to vreme bila san mnogih bačkopalanačkih dečaka zagledanih u fudbalsku loptu. U Bačkoj mu je prvi trener bio Vlada Leškov.
– Od Vlade Leškova, sjajnog čoveka i trenera mnogo sam naučio o fudbalu. Svojim izuzetnim pristupom, odnosom i strpljivim radom, Vlada me je još više vezao za igru, kojoj sam poklonio najlepše godine svog života – započeo je svoju fudbalsku priču Dušan Grubor.
Generacija kojoj pripadam imala je zaista izuzetne fudbalske učitelje koji su zaslužni što je Bačka Palanka jedno vreme krupnim slovima bila upisana na fudbalskoj karti nekadašnje države. Nakon Leškova, brigu o mladim fudbalerima Bačke, pa samim tim i o Gruboru, preuzeo je Dušan Klipa, koji je trenirao i vodio podmladak. U to vreme, podmladak je igrao predigru seniorskoj ekipi, a njegove utakmice posmatralo je čak, dve – tri hiljade gledalaca. Prvoj ekipi Bačke, Grubor je priključen sa sedamnaest i po godina.
– Kao jednog od boljih igrača podmlatka, čiji sam bio i kapiten, zapazili su me stručnjaci koji su vodili brigu o seniorskoj ekipi. Usledio je poziv da treniram sa prvom ekipom. Bio sam počastvovan što sam se našao u društvu prvotimaca Bačke, koji su uživali veliki ugled i bili idoli velikog broja dečaka ne samo iz Bačke Palanke, već i okolnih mesta. Ostalo mi je urezano u sećanje da smo 29. novembra 1968. godine u prvenstvenoj utakmici gostovali u Brčkom, gde nam je protivnik bilo domaće Jedinstvo.
U toj utakmici povredio se Petar Rajšp, a tadašnji trener Pazmanj, obratio se „tehniku“ Bačke Slavku Maletinu Vavi, sa predlogom da uđem u igru umesto Rajšpa, što ovaj nije prihvatio. Bilo mi je toliko krivo što nisam ušao u igru, pa sam odmah nakon te utakmice odlučio da napustim klub.
[wonderplugin_slider id=64]
Ljutnja je ostala dugo u meni, a svoju odluku nisam promenio ni kada me je Vava 1975. godine pozvao da ponovo dođem u Bačku. Tada sam bio član iločkog Fruškogorca – napominje Grubor.
Zanimljivo je da Grubor, koji je imao dugu i bogatu fudbalsku karijeru, od Brčkog više nikada nije bio rezerva, bez obzira za koju ekipu je nastupao.
– Nakon utakmice sa Jedinstvom, toliko sam zamrzeo sedenje na klupi da ga nisam nikako mogao podneti. U iločkom Fruškogorcu sam proveo devet sezona, a oblačio sam i dresove Naše zvezde iz Silbaša, Partizana iz Suseka, Bačke iz Despotova, Proletera iz Karađorđeva. Pri kraju fudbalske karijere, otišao sam u Karađorđevo zajedno sa Gligorijem Giletom Leškovim. Uz pomoć ostalih igrača, Proleter smo uveli u Novosadsku ligu, koja je u to vreme bila veoma jaka. Fudbalsku karijeru završio sam u Fruškogorcu. Danas kada vratim film unazad, nemam za čim mnogo da žalim.
Ostala mi je ne ispunjena samo jedna želja – nisam ostvario dečačke snove da postanem standardni prvotimac Bačke, koja mi je bila i danas je, u srcu i duši – sa setom kaže Dušan Grubor.
