U svakoj porodici, pre ili kasnije, pojavi se znatiželjnik, dovoljno uporan da se upusti u sastavljanje rodoslovnog stabla.
U potrazi za što više podataka, on posećuje arhive, matične službe, parohijske domove, razgovara sa najstarijim srodnicima, beleži i proverava prikupljene navode. Dan za danom, plodovi njegovog truda ogledaju se u narastanju porodičnog stabla, ali i u dotad nezabeleženim pričama iz života bližih i daljih predaka.
Od nedavno, ovim podacima, mnogi od ovih znatiželjnika su pridodali i saznanja o najstarijem poreklu zahvaljujući DNK testiranjima. Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“ od svog osnivanja 2012. godine postalo je stalno pribežište upravo ovakve vrste ljudi.
Jedan od osnivača Društva i njegov predsednik Jovica Krtinić u razgovoru za Nedeljne novine govori šta je sve, trudom entuzijasta ovog udruženja, postignuto, ali i otkriva kakve sve poduhvate srpski rodoslovci pripremaju.
Predstavite nam ukratko udruženje „Poreklo“
Naše udruženje okuplja rodoslovce iz svih delova Srbije i okruženja, a za sedam godina naraslo je na preko 400 članova. Svesni neograničenih mogućnosti koje pruža digitalna era, Društvo od prvog dana većinu svojih aktivnosti čini dostupnim preko internet portala Poreklo (www.poreklo.rs).
Na stranicama našeg sajta dosad je objavljeno više od 12.000 članaka, među kojima naročito skrećem pažnju na hiljade članaka o srpskim selima i poreklu njihovih žitelja. Podaci koje koristimo su oslonjeni na bogatu riznicu knjiga, koje svakodnevno digitalizujemo i postavljamo na naš portal. Ono na šta smo posebno ponosni jeste pokretanje Srpskog DNK projekta.
Šta je Srpski DNK projekat?
Srpski DNK projekat je danas vodeći takav poduhvat u ovom delu Evrope. U njegovoj osnovi je baza koju čine rezultati preko 5.000 dosad testiranih muškaraca, s obzirom da je reč o tzv. Y-DNK rezultatima. Naime, ustanovljeno je da se pomoću YDNK hromozoma, koji se prenosi isključivo sa oca na sina, može otkriti najstarije poreklo po pravoj liniji muških predaka i to hiljadama godina unazad. Takođe, ovim testiranjima dobija se i mnogo jasnija genetička slika naroda, ali i ukupnog čovečanstva, naročito sa stanovišta migracija.
[wonderplugin_slider id=188]
Kakva je genetička slika našeg naroda?
Srbi su genetički heterogen narod, ali sa preovlađujućim učešćem genetike koji se sreće i kod drugih slovenskih naroda. Dominantne su dve tzv. genetičke haplogrupe – I2a i R1a. Kod haplogrupe I2a, kojoj pripada u proseku svaki treći dosad testirani Srbin, karakteristično je to što je reč o relativno mladim podgranama (starim od 1.800 do 2.300 godina), koja svoje ishodište imaju u starijim ograncima ove haplogrupe pronađenim među testiranima sa tromeđe Poljske, Belorusije i Ukrajine.
Sa druge strane, haplogrupa R1a, koju ima oko 15 odsto dosad testiranih Srba, najzastupljenija je upravo među slovenskim narodima, gde ide i preko 40 odsto. Od ostalih haplogrupa koje srećemo kod Srba, skrećem pažnju na haplogrupu E, koju ima oko 16 odsto dosad testiranih, a koja predstavlja vezu sa predslovenskim žiteljima Balkana. Pored ove tri dominantne haplogrupe, utvrđeno je prisustvo još desetak različitih haplogrupa, koja svaka za sebe priča priču o velikoj genetičkoj raznolikosti na ovom terenu.
Imate li saznanja o genetičkoj slici naroda u Bačkoj?
U dosadašnjim istraživanjima testirano je ukupno 117 pojedinaca sa teritorije Bačke, pri čemu naglašavam da je reč o starosedeocima tj. da ovaj broj ne obuhvata testirane koloniste. Ono što je na ovakvom uzorku primetno jeste da je naglašeno prisustvo haplogrupa I2a i R1a, u oba slučaja iznad srpskog proseka. Međutim, ono što je bilo posebno iznenađenje jeste da smo među testiranim starosedeocima Bačke našli i zapažen postotak haplogrupa I1 i N2 koje dovodimo u vezu sa genetički definisanim plemenima iz Stare Hercegovine, pre svih Drobnjacima i Banjanima. Ovo je posebno interesantno jer testirani Bačvani nisu imali predanja o starijem poreklu iz tih krajeva.
Da li među testiranima ima i onih sa teritorije naše opštine?
Imamo testirane iz Bačke Palanke i okolice. Ukupno je 6 testiranih, među kojima je dominantna haplogrupa I2a. Nadamo se da će u skorije vreme biti još testiranih iz vaše opštine jer ćemo u tom slučaju steći još jasniju sliku o najstarijem poreklu stanovništva ovog dela Srbije.
Gde oni koji žele da se testiraju to mogu i da učine i kako se, uopšte, obavljaju testiranja?
Testiranje se obavlja tako što se uzima bris pljuvačke sa unutrašnje strane obraza uz pomoć štapića za bukalni bris. Takav uzorak se analizira u nekoj od beogradskih laboratorija, a stručnjaci Srpskog DNK projekta rade uporednu analizu dobijenog rezultata sa rezultatima svih dosad testiranih pojedinaca u našoj bazi, koju zainteresovani mogu da pogledaju na našoj stranici dnk.poreklo.rs.
Da li je DNK rezultat dovoljan da bi se stekla slika o najstarijem poreklu?
Prilikom testiranja, kandidati obavezno popunjavaju upitnik u kojem navode podatke o mestu porekla, predanjima o starijem poreklu, eventualnom starijem prezimenu ili porodičnom nadimku, krsnoj slavi itd. Ti podaci često budu odlučujući prilikom analize rezultata. Srbi iz Bačke su na neki način privilegovani jer, za razliku od nekih drugih krajeva, imaju sačuvane matične knjige još od sredine 18. veka.
Koliko je takva građa dostupna istraživačima?Da li se bavite digitalizacijom matičnih knjiga?
Matične knjige krštenih, venčanih i umrlih uglavnom se nalaze po arhivima, s tim da se one mlađe od 100 godina nalaze u opštinskim matičnim službama. Naše udruženje je nedavno započelo poduhvat popisa arhivske građe rodoslovnog karaktera i dosad prikupljene podatke postavilo na našu stranicu arhiv.poreklo.rs. U planu je da se u narednom periodu intenzivnije bavimo digitalizacijom, s tim da ohrabrujemo i arhive da to čine. Odličan primer drugim arhivima je Istorijski arhiv Beograda koji je nedavno digitalizovao i dao u slobodan pristup preko milion takozvanih kartona žitelja, ali i matičnih knjiga.
Šta Društvo još planira u narednom periodu?
Cilj nam je da u oblasti genetičkih istraživanja intenzivnije radimo na arheogenetskim istraživanjima, tj. na analizi starih kostiju. Nešto od toga smo već započeli, a prvi rezultati koje smo dobili su zaista iznad svih očekivanja. Društvo će intenzivirati i svoju izdavačku delatnost. Početkom 2020. ćemo objaviti veliku studiju o genetičkom poreklu Srba Stare Hercegovine, a u pripremi je i studija o genetičkom poreklu Srba Kosova i Metohije. Kruna naših napora biće osnivanje Zadužbine Poreklo i podizanje Doma srpskih rodoslovaca. Nedavno smo pokrenuli akciju prikupljanja priloga, a svi zaiteresovani o ovom našem poduhvatu mogu da se obaveste na stranici zaduzbina.poreklo.rs. Bićemo zahvalni i za najmanji prilog.
