Kada je obrovčanka Milka Boroja Đukić, zimus na Kopaoniku, doživela tešku povredu kičme i kada su joj doktori na VMA predlagali operaciju, niko iz njenog okruženja nije ni slutio da će samo nekoliko meseci kasnije učiniti takav podvig koji je učinila juče. Istrčati Beogradski maraton.
Tridesetdevetogodišnja Milka je rodom iz Obrovca, trenutno nastanjena u Beogradu. Ponosna je majka troje dece. Najstarija ćerka Sofija ima 7 godina, sin Đorđe 6, a Emilija 18 meseci. Veoma voli svoj Obrovac, Bačku Palanku, a posebno ističe kompaniju Tarkett u kojoj je zaposlena i gde je stekla puno životnog i radnog iskustva i prijatelja.
„Povredila sam donji deo kičme na Kopaoniku ove zime. Kada su mi predložili da se operišem, razmislila sam i ipak odlučila da sama, radom na sebi, pokušam da prevaziđem ovu povredu. Naišla sam na oglas za treninge sa strujom i od tada se moj život promenio iz korena. Iz dana u dan osećala sam napredak i već na sledećoj kontroli stanje je bilo mnogo bolje. Zaljubila sam se ponovo u sport, pa sam zbog zdravlja, zajedno sa decom učeći ih zdravom životu, počela da primenjujem i druge aktivnosti kao što su plivanje, joga, fitnes, karate“ – započinje svoju priču Milka.
Milka na Beogradskom maratonu
– Iskreno do dva dana pre maratona, nisam ni znala kad se održava. Kada sam saznala da je u subotu, odlučila sam da se isprobam. Poslednjih meseci, nakon povrede, sam stekla odličnu fizičku spremu, a pošto volim izazove donela sam odluku – Učestvujem!
Milka je to jutro od 8 časova redovno odradila svoje veoma intenzivne treninge i uputila se na Beogradski polumapraton koji je bio zakazan za 10 časova.
– Polumaraton sam doživela kao izazov. Moram priznati da ova trka nije bila ni malo jednostavna. Juče je bilo veoma toplo, a staza po takvom vremenu je izuzetno teška za učesnike. Pogotovo je bilo zahtevno trčati preko mosta na Adi jer nema hladovine. Međutim bodrili su nas građani koji su bili sjajni, a osveženja tokom trke su nam dobro došla.
Imala sam krize na 3 km i na 10 km. Jedno vreme sam i morala malo pešačiti. Najzahtevniji mi je bio Brankov most, deonica od 18. do 19. km i sam kraj. Pred finiš sam imala snažne bolove jer se trčalo uz brdo. Najviše sam tada mislila na svoju decu, koja su mi bila inspiracija. Trčala sam za njih ovaj svoj prvi polumaraton. Cilj se činio tako blizu, a sa druge strane i tako daleko. Ipak, uspela sam. Prošla sam kroz cilj u vremenu 2:53:33 i veoma sam srećna i ponosna. Zaplakala sam tek sinoć, od sreće i uzbuđenja.
Sve u svemu, bila je sjajna atmosfera. Trčalo je mnogo ljudi, mnogo stranih državljana i svi smo delili jedan isti sportski duh. Pomagali smo i bodrili jedni druge. Koliko sam primetila bilo je intervencija Hitne pomoći, ali sve se dobro završilo.
Jedan dobar sportski dan
Nije to bilo sve u ovom sportskom danu. Nakon trke i malog predaha Milka se do svog doma uputila peške. Prepešačila je deonicu od Trga Nikole Pašića do svog bloka blizu Delta City-a. Tako da, sve ukupno, sa jutarnjim treningom i pređenih 40 km za Milku je, kako kaže, ovo bio jedan dobar sportski dan!
Planovi za dalje
– Svi koji me poznaju znaju koliko sam uporna i istrajna i svojim idejama. Ponosna sam na sebe i svoj uspeh, ali idemo dalje. Očekuju me trka na Tari ili eventualno Skoplje ili Solun na jesen.
Poruka pratiocima BAP VESTI
– Ne postoje granice, važna je volja i upornost. Jer kao što Dostojevski kaže: „Ako na putu do svog cilja uvek budeš zastajkivao kako bi kamenom gađao psa koji na tebe laje, nikada nećeš doći do cilja“
