„Posao predsednika opštine zahteva visoku posvećenost i odgovornost. Često sam iz tog razloga odvojen od porodice, ali gledam da svaki svoj slobodan trenutak provedem sa njima. Sinu Stefanu sigurno najviše nedostajem tako da se trudim da mu se maksimalno posvetim kad sam slobodan“.
Pokušali smo u razgovoru sa Branislavom da dočaramo kako izgleda jedan radni dan predsednika opštine, kao i da saznamo šta građani opštine Bačka Palanka mogu da očekuju kada su u pitanju realizacije važnih investicija u predstojećem periodu. Tim povodom Branislav Šušnica, predsednik opštine Bačka Palanka bio je sagovornik BAP VESTI.
Branislav Šušnica je rođen 1979. godine u Novom Sadu. Svoje detinjstvo proveo je u Bačkoj Palanci. Stanovao je tada u bloku Partizan. Završio je osnovnu školu „Klara Feješ“, a nakon toga srednju ekonomsku „Dr Radivoj Uvalić“. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici, na smeru agroekonomija.
Čime ste se bavili pre nego što ste postali predsednik opštine Bačka Palanka?
Nakon završenog fakulteta, radio sam u vojsci Srbije, nepune tri godine. Posle sam počeo da se bavim poljoprivredom kojom se bavim i danas. Godine 2012. počeo sam da radim u Opštinskoj upravi tačnije u Lokalnoj poreskoj administraciji. Radio sam i u kancelariji za Lokalni ekonomski razvoj, a 2015. godine postavljen sam na mesto direktora Direkcije za izgradnju opštine Bačka Palanka. Od 2016. godine sam na mestu predsednika opštine.
Porodičan ste čovek. Ko čini vašu porodicu?
Moju porodicu čine supruga Emili koja je strukovni radni terapeut, sin Stefan koji je treći razred osnovne škole, vrstan je matematičar i trenira fudbal i otac Nedeljko, slikar, penzionisani policajac.
Živite u Paragama. Zašto je vaša odluka da živite na selu? Kakav je danas život na selu?
Ono što meni lično odgovara, a ujedno smatram i da je prednost života na selu što se tu može pronaći mir. U Paragama je naša porodična kuća koju su izgradili moj otac i pokojna majka. Pre deset godina došao sam na kratko da živim u Parage, međutim svidelo nam se tu i odlučili smo da tamo i ostanemo. Mislim da nisam pogrešio jer tamo imam potreban mir i dvorište koje uređujemo supruga i ja.
Kako izgleda jedan dan predsednika opštine? Kada ustajete? Koliko često radite prekovremeno i kako vaša porodica reaguje na vaša česta odsustva i česte telefonske razgovore?
Svaki dan ustajem u šest sati. Dan započinjem uz čaj i doručak i rano jutro posvećujem sinu sa kojim nisam dovoljno vremena otkad sam na ovoj funkciji. Ja ga spremam za školu, ispratim ga, i onda krećem na posao. Moj posao zahteva visoku posvećenost i odgovornost sa puno sastanaka, telefonskih razgovora, odsustva od kuće, a preciznog radnog vremena nema. Radim 10, 12 ili 14 sati dnevno. Koliko ima obaveza u jednom danu, toliko i radim. Mana ovog posla je upravo ta odvojenost od porodice koja mi iskreno smeta, ali gledam da svaki svoj slobodan trenutak provedem sa porodicom i prijateljima. Sinu sigurno najviše nedostajem tako da se trudim da mu se posvetim kad sam slobodan. Idemo zajedno na utakmice. On je fudbaler, voli fudbal i trenira u školi fudbala „Dunav BP“.
Kako još provodite slobodno vreme, da li imate neki hobi?
Iako nemam puno slobodnog vremena, trudim se da ne zapostavim poljoprivrednu proizvodnju kojom se bavim već dugi niz godina. Zajedno sa zetom obrađujem zemlju. Moj hobi je i sređivanje dvorišta, ustvari to je zajednički hobi moje supruge i mene.
Bavili ste se fudbalom, imate li sad vremena za rekreativne aktivnosti?
Volim da igram i fudbal, bivši sam fudbaler, ali zbog obaveza ne stižem da treniram. U letnjem periodu odigram sa prijateljima nekoliko turnira i to je sve vreme koje uspem da odvojim za sport. Igrao sam fudbal i dok sam studirao i to je, pored vremena provedenog sa porodicom, isto nešto što mi veoma nedostaje. Kroz bavljenje sportom stekao sam mnogo prijatelja i danas se čujem sa mnogima od njih.
„Obavljanje funkcije predsednika opštine podrazumeva da ste stalno u kontaktu sa narodom, a bavljenje sportom mi je to dosta olakšalo jer sam stekao poznanstva u celoj našoj opštini, ali i šire“.
Da li ste kao mlađi znali da ćete biti u političkim vodama ili su vam tada planovi biti drugačiji? Šta ste želeli da postanete kad ste bili dečak?
Kada sam bio mali želeo sam da postanem policajac, tim pre što mi se i otac time bavio. Još na početku studija imao sam afiniteta ka politici, koju sam pratio intenzivno. Imao sam svoja lična ubeđenja, ali nisam kao mlad bio član neke političke partije. Od 2010. godine sam u Srpskoj naprednoj stranci, to je jedina stranka u kojoj sam bio i u kojoj ću i da ostanem.
Da rezimiramo šta je učinjeno otkad ste na funkciji predsednika opštine. Na čega ste vi lično najviše ponosni?
U maju mesecu biće tri godine otkad sam na mestu predsednika opštine. Prvo što bih istakao jesu tri vrtića za tri godine. Završetak četvrtog vrtića u Silbašu je u toku, njega ćemo zvanično otvoriti 1. septembra. Naš veliki plan je vrtić na Sinaju, JP „Standard“ radi na projektu, imovinsko pravni odnosi su tu čisti, Opština je vlasnik te parcele preko puta pravoslavne crkve. To će biti peti vrtić koji svi čekamo i koji će konačno doprineti da nemamo više liste čekanja. Do 15. juna ove godine trebali bi da usvojimo odluku o završnom računu za ovaj projekat. Već sad znamo da ćemo na rebalansu imati 209 miliona i od toga iznosa dobar deo ćemo izdvojiti za vrtić na Sinaju.
Posle više od decenije otvorili smo halu u Pivnicama, uložili 16 miliona dinara i rešili sve probleme. Zatim, posle više od 20 godina, otvorili smo sportsku halu u Gajdobri. Tamo je još neophodno obezbediti sistem grejanja koji ćemo sigurno rešiti. Imamo dva novoformirana sportska kluba u Gajdobri, a to i jeste najvažnije – da se deca bave sportom što je moguće više.
Kada je u pitanju vodosnabdevanje, tu je dosta urađeno. Postavljeno je pet novih bunara. Neki od njih su novi, neki dugo nisu bili u funkciji. Rekonstruisano je dosta metara vodovodne mreže. U toku 2019. godine svi vodomeri u Čelarevu biće zamenjeni. Nastavljaju se i radovi na kanalizacionoj mreži u Mladenovu. Dobili smo sredstva od Uprave za kapitalna ulaganja za početak radova na kanalizacionoj mreži u Obrovcu, a i milion evra za izgradnju sportske hale u Despotovu.
Što se tiče regatne staze, ishodovani su lokacijski uslovi, idemo ka građevinskoj dozvoli. Vlasnik tog prostora su „Vojvodina vode“ i „Vojvodina šume“ i u pitanju je puno parcela. Kako bi sve probleme preskočili idemo ka tome da ovaj projekat bude proglašen kao projekat od nacionalnog značaja. Preko Kajak saveza o ovom projektu upoznali smo i predsednika Republike Aleksandra Vučića. Obećano nam je da će ovaj projekat biti od nacionalnog značaja, te bi početak radova mogli da očekujemo u martu 2020.
U narednih 15 dana biće raspisana i javna nabavka za parterno uređenje zgrade Muzeja. Zgrada je završena, ostalo je još parterno uređenje, ali želimo kompletno da ga završimo i pustimo ga u upotrebu. Imamo puno zahteva za korišćenje prostorija pa ćemo videti na koji način ćemo to rasporediti.
Šta je vaš lični prioritet u 2019. godini? Na čemu ćete posedno insistirati?
Ova godina će biti godina konačnog završetka kompleksa bazena. Treća godina mog mandata, peti sam predsednik opštine koji se bavi ovim projektom i evo dočekali smo rok za završetak – 1. maj ove godine. Bazen će i zvanično biti otvoren, nadam se, polovinom juna ove godine.
Bazen je već dugo trn u oku svih žitelja Bačke Palanke. Koji su pravi razlozi tolikog koštanja i kašnjenja ovog projekta?
Taj bazen nikad nije bio isproban. Izvršena je primopredaja radova, milion i po evra je do tad uloženo, ali ništa nije isprobano. To je za nas bio šok. Pojedinci su mi i predlagali da odustanemo od toga, da se to ne radi. Ja sam kao predsednik opštine taj projekat preuzeo 2016. godine i tad sam obećao da ću ga i završiti. Tako će i biti. Uprava za kapitalna ulaganja nam je odobrila sredstva, ali pod uslovom da prvo isprobamo svaku pumpu, svaki filter, da vidimo da li bazen curi i da se obavežemo da će taj bazen zaista biti završen i stavljen u funkciju. To smo i uradili, potpisao sam dokument kojim sam se obavezao da ću ga završiti, ali još važnije je da sam dao obećanje građanima Bačke Palanke.
Kako ste zadovoljni timom oko vas? Da li mislite da je to tim za velika dela ili bi nešto menjali u budućnosti?
Ovde ima dosta kvalitetnih ljudi koji mogu da rade. Trebalo je vremena, promenili su se neki ljudi, neke stvari, došla je nova načelnica Opštinske uprave, Rajka Pojužina koja je vrlo stručna u svom poslu. Desila se i nova sistematizacija i promene na rukovodećim mestima kako bi se izazovi lakše rešavali. Ako me pitate da li može bolje, mislim da uvek može bolje, ali verujte da je tim koji trenutno radi ovde u Opštini Bačka Palanka kvalitetan i profesionalan. Došlo je i do smene generacija, došli su mlađi ljudi sa više energije i više volje. To je za mene pozitivno.
Da li postoji i šta je po vašem mišljenju bolna tačka u funkcionisanju institucija bačkopalanačke Opštine? Šta biste vi promenili po tom pitanju?
Ima puno bolnih tačaka. Imamo veliki odliv kadrova u JKP „Komunalprojket“-u koji su radili na zelenilu, groblju… Sa druge strane imamo zabranu zapošljavanja koja nas ograničava, ali rešavamo to u saradnji sa nadležnim ministartstvom. Pokušavamo da uvedemo nove, mlađe ljude koji imaju više energije. Svaka institucija se suočava sa svojim problemima, ali gledamo da ih rešavamo u hodu. Najveći problem jeste „Komunalprojekt“, upravo zbog odliva kadrova, a u isto vreme povećava se obim posla. Kada se izabere novi direktor ovog preduzeća, nastojaćemo da prevazićemo te probleme. Prvenstveno ćemo ulagati u mehanizaciju, a onda ćemo raditi i na primanju novih radnika koji će raditi na groblju, u zelenilu i vodovodu. To su kadrovi koji trenutno fale.
Svedoci smo sve većeg odlaska mladih iz Srbije. Na koji način biste vi zadržali mlade u Bačkoj Palanci? Šta biste im poručili?
Bačka Palanka spada u grupu razvijenih opština. Ono što nama fali jeste još jedna fabrika u Bačkoj Palanci. Svakodnevno radim na rešavanju tog problema. Tu je i Merkur koji se trudimo da rešimo. Na dnevnom nivou pozivamo Razvojnu agenciju Srbije, ministarstva… Imamo šta da ponudimo, međutim prilike u privredi su se promenile, svi žele linijsku proizvodnju, niko neće spratnu proizvodnju. Potrebna nam je infrastruktura u industrijskoj zoni jer kad imate šta da ponudite, onda je lakše dovesti investitore. U narednom rebalansu opredelićemo sredstva za sređivanje industrijske zone. Jer mlade ljude možemo zadržati zaposlenjem.
Svake subote u Bačkoj Palanci se organizuju protesti „1 od 5 miliona“. Koji je vaš stav na dešavanja u Bačkoj Palanci? Šta biste na tu temu poručili žiteljima opštine Bačka Palanka?
Iskreno, kao predsednik Opštine i poverenik Srpske napredne stranke, koja je suprotstavljena toj organizaciji, mi nemamo problem sa njima. Moj stav je da se takvi problemi rešavaju na izborima. Ukoliko želite da promenite vlast, to se rešava izborima. Redovni izbori su sledeće godine. Srpska napredna stranka u Bačkoj Palanci je spremna za izbore, a moja poruka svim građanima opštine je da tada glasaju po svom nahođenju.
Kako vidite Bačku Palanku za 10 godina?
Vidim da ovakav intervju sa mnom ili nekim drugim predsednikom opštine obavljate na kompleksu bazena i regatnoj stazi. Da obilazite radnu zonu sa novim investitorima, novim fabrikama. Turistički sigurno bogatija ponuda, sa mnogo više turista. Vidim je mnogo lepšu i mnogo sređeniju i sve to možemo postići samo predanim radom.
