Niže su cene zabeležene samo u kategoriji mleka i mlečnih proizvoda, za 0,7 odsto u odnosu na septembar, budući da su niže cene sira prevagnule nad poskupljenjem obranog i punomasnog mleka u prahu, navodi FAO.
Prvi put u pet meseci, proteklog oktobra, porasle su cene hrane na svetskim tržištima. Rast cena podstaknut je poskupljenjem šećera i žitarica, objavila je u četvrtak Agencija za hranu Ujedinjenih naroda, FAO.
Prosečni FAO indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda iznosio je u oktobru 172,7 bodova, što je za 1,7 odsto više u odnosu na prethodni mesec. U odnosu na prošlogodišnji oktobar, njegova vrednost veća je šest odsto.
Šećer je najviše poskupeo u oktobru, za 5,8 odsto u odnosu na septembar, uglavnom zbog očekivanja nižih zaliha u godini koja je usledila nakon predviđanja velikog smanjenja proizvodnje šećera u Indiji i na Tajlandu.
Znatno su porasle i cene žitarica, za 4,2 odsto u odnosu na septembar, predvođene povećanjem izvoznih cena pšenice i kukuruza zbog pogoršanih izgleda uroda u nekoliko ključnih zemalja – proizvođača i „snažnoj trgovinskoj aktivnosti“. Suprotno tome, cene pirinča pale su zbog slabije potražnje i očekivanja obilne žetve sorte basmati.
[wonderplugin_slider id=184]
Indeks koji meri kretanja cena biljnih ulja porastao je 0,5 odsto, dosegnuvši najviši nivo od prošlogodišnjeg septembra, podstaknut višim cenama palminog ulja koje su neutralizovale pad cena suncokretovog i ulja uljane repice. Poskupelo je i meso, za 0,9 odsto, utvrdili su u FAO-u, izdvajajući među razlozima snažnu uvoznu potražnju, posebno iz Kine.
Suprotno tome, niže su cene zabeležene samo u kategoriji mleka i mlečnih proizvoda, za 0,7 odsto u odnosu na septembar, budući da su niže cene sira prevagnule nad poskupljenjem obranog i punomasnog mleka u prahu.
Snižena procena proizvodnje žitarica
U odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica, FAO je dodatno snizio procenu globalne proizvodnje žitarica u ovoj godini, za oko dva miliona tona, na 2,7 milijardi tona. To bi i dalje predstavljalo povećanje za 1,8 odsto u odnosu na prošlu godinu.
FAO je snizio i procenu proizvodnje žitarica koje se koriste u ishrani ljudi i životinja, poput kukuruza, za 1,3 miliona tona, na 1,4 milijardi tona.
Snižena procena ukupne proizvodnje žitarica odražava očekivano manju proizvodnju pšenice, za milion tona, od ukupno 765 miliona tona. Time bi porasla za 4,5 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Proizvodnja pirinča trebala bi po FAO-vim procenama biti neznatno niža u odnosu na rekordnu 2018. i iznositi 513,4 miliona tona.
U FAO-u procenjuju i da će u sezoni 2019/2020. ukupna potrošnja žitarica biti za 4,5 miliona tona niža nego što su do sada očekivali i iznositi još uvek rekordnih 2,709 milijardi tona.
[wonderplugin_slider id=10]
Zalihe bi na kraju sezone 2019/2020. trebale iznositi 849,5 miliona tona i biti 1,5 odsto niže nego na njenom početku. Pritom bi zalihe pšenice do kraja sezone trebale porasti na 275 miliona tona, što bi predstavljalo povećanje za 1,9 odsto u odnosu na njen početak.
Obim globalne trgovine žitaricama trebao bi iznositi 415 miliona tona, što bi značilo da bi se zadržao na nivou prethodne sezone.
