Pomoćnik ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević, na jučerašnjoj konferenciji SUMP-a, najavio je dva nova pravilnika za mlade do 40 godina.
Treća konferencija Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika (SUMP), pod nazivom „Mladi privrednik u poljoprivredi“ održana je juče u 13 sati u Velikoj sali Privredne komore Vojvodine, u Novom Sadu.
Ovaj događaj promoviše mlade poljoprivrednike i izazove sa kojima se oni susreću, kao i odnos državnih institucija prema mladim poljoprivrednicima u Srbiji i IPARD program.
Na konferenciji su učestvovali članovi SUMP-a, odnosno, predsednik udruženja, Milan Borić i sekretar udruženja Aleksandar Milovanović, poljoprivrednici iz čitave Srbije, kao i pomoćnik sekretara Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Mladen Petković.
[wonderplugin_slider id=181]
Očekuju se nove konkursne linije
Koje su još konkursne linije bile aktuelne, i šta da očekujemo od sekretarijata u narednom periodu čuli smo od pomoćnika Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, Mladena Petkovića.
„Imamo prostora i mogućnosti danas da pomažemo mladim ljudima da se promovišu. Osnovni cilj zašto smo mi osnovani je da zadržimo mladog čoveka na selu i da agrar ne bi izumro potpuno. Prema nekoj zvaničnoj statistici, postoji oko 650.000 registrovanih gazdinstava u Srbiji, a procenat mladih je ispod 6% tako da se mi zalažemo da taj procenat poraste i prema nekom našem mišljenju, mislim da smo u tome veoma uspešni. Ukoliko mlade ne zadržimo na selu, postavlja se pitanje ko će obrađivati zemlju ubudućnosti“, poručuje Petković.
Stvaranje povoljnih uslova u agraru je dug proces
Već nekih 40 godina država nastoji da stvara povoljne uslove u agraru, ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, ima praksu podrške mladima koju će nastaviti i u budućnosti, a nešto više o akcijama i planovima za unapređenje mladih u agraru govorio je i pomoćnik ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević.
„Treba da se donesu konkretne mere, ne samo u ministarstvu poljoprivrede nego i sva ostala ministarstva i celokupno društvo. Sve je to povezano. Ove naše subvencije ili mere koje ministarstvo daje je nešto što po meni dolazi na kraju. Onome ko želi da ostane na selu, morate obezbediti uslove. Mi smo u 21. veku, ja sam dosta na terenu i mogu da sagledam realnu sliku našeg sela, i po centralnoj Srbiji i po Vojvodini i na dosta mesta se mladi žale da nemaju osnovne uslove. Tako da su odmah u startu u položaju koji je na neki način diskriminisan. Od komunalne infrastrukture, puteva, struje vode pa do svega onog što je bitno za porodicu koju želi da stvori mlad čovek, a to je ambulanta, vrtić, škole. Mislim da ako tih osnovnih stvari nema na selu, neminovno je da će ono malo mladih ljudi što je ostalo, nažalost odlaziti u obližnje gradove ili u gorem slučaju u inostranstvo i neće se vraćati i mi smo njih nepovratno izgubili. E, to su stvari na kojima svi mi moramo zajedno da radimo, počevši od mesne zajednice, koja zna kakva je situacija u svom selu pa do lokalne samouprave, u ovom slučaju sekretarijata i ministarstva. Zato smo mi počeli jednu akciju, gde smo se spustili na jedan lokalni nivo i da sve ove probleme realno sagledamo i ne samo to nego da ih i počnemo rešavati“, objašnjava Bogićević.
Mere koje su donete
U tom cilju, mere koje ministarstvo daje, nešto je što treba da dođe na kraju jer mlad čovek na selu prvo treba da ima sve potrebne uslove za život pa onda da napravi svoj biznis plan, tj. šta je to čime će se baviti, da vidi koje mu je tržište, to je veoma bitan socijalni aspekt pa tek onda da dobije pomoć od države u vidu subvencije.
„Pravilnik je prva mera i do kraja meseca biće napisan najverovatnije, što se tiče subvencije za mlade do 40 godina. Drugi pravilnik koji je isto veoma bitan je mera kupovine zemljišta za mlade, gde smo već u nekoj završnoj fazi razgovora sa Poštanskom štedionicom o načinima i dinamici isplaćivanja ove mere, tako da se nadam da ćemo do kraja godine i tu meru raspisati“, otkriva Bogićević. To su te dve glavne mere – jedna će uskoro biti raspisana, a druga je u završnoj fazi izrade. Ministarstvo poljoprivrede i idućih godina radiće na unapređenju ovih mera.
[wonderplugin_slider id=174]
Važna je komunikacija poljoprivrednika i ministarstva
Nekih većih problema ne bi bilo da poljoprivrednici imaju jednu kvalitetnu komunikaciju sa ministarstvom, gde se sve njihove ideje sprovode i na lokalnom i na pokrajinskom nivou. „Upravo to i jeste prednost mladih poljoprivrednika u Vojvodini – da nisu usmereni samo na Beograd kada su im potrebne neke veće investicije za njihovu poljoprivrednu proizvodnju, nego da mogu da se obrate i sekretarijatu za poljoprivredu i iskoriste sredstva koja im stoje na raspolaganju“, poručuje Petković.
Važna činjenica je da se razvoj sela ne odnosi samo na poljoprivredu jer ako bi se sve svelo na poljoprivredu, mladi neće ostati na selu jer ne može se živeti samo od agrara. „Oni bez kvalitetne sportske usluge, zdravstvene ili kulturne usluge, da mogu da podmire sve svoje potrebe i zahteve u mestu u kom se nalaze, neminovno će pobeći iz sela. I to moramo da sprečimo. Mladi su nosioci razvoja poljoprivrede na selu i njegovog opstanka“, poručuje Petković.
U 2017. godini doneta je mera da mladi koji imaju ideju, budu i finansijski podržani i u narednom periodu, očekuje se njena realizacija kroz IPARD program. „U 2016. godini svega 20% mladih je bilo nosilac gazdinstva koja su koristili sredstva od Pokrajinskog sekretarijata. U 2017. kada je kreiran budžet, kada su mladi prepoznati kao nosioci promena, kreirali smo i posebnu meru za mlade tako da 66% njih koristi sredstva za poljoprivredu, u odnosu na ukupan budžet. Išli smo na teren, pričali, edukovali mlade poljoprivrednike. U 2019. godini, ukupan broj je 68% što su jasni rezultati koji oslikavaju i koji promovišu agrarnu politiku koja je usmerena prema mladim poljoprivrednicima“, zaključuje Petković.
