Slađana Obeng (devojački Buinac) je rođena u Pivnicama. Njen suprug, Regan Obenga (24) koji se profesionalno bavi fudbalom, često putuje i Slađana je zbog toga primorana da često menja adrese. Pošto Regan trenutno radi u Hrvatskoj, oni danas žive tamo.
I Slađana svoj posao „nosi u koferu“. Pre pet godina u Novom Sadu je upoznala fudbalera iz Gane i prilikom prve posete njegovoj porodici i tada joj se rodila ideja za posao, kojim se do danas sa mnogo ljubavi bavi.
https://www.instagram.com/p/BsNl6VlhBbz/
Kaže da nikad u ruci nije držala heklicu, ali jedna igračka je mnogo toga promenila u njenom životu. Kupila je svome sinu lutkicu – dečaka u bojama Gane, kada je bila u poseti. Reč je o heklanim igračkama. Igračke je nazvala Ashaga handmade po nadimku svog supruga iz Gane. Regan je, inače, igrao fudbal i za srpske superligaše Čukarički i Napredak. Za svoga sina Petra Jordana govori da je on njena ostvarena molitva i njena nit radosti. On je takođe razlog i motivacija za ove igračkice.
„Nismo imali ovakav plan prosto sam htela da probam da pravim igračkice, koje se njemu sviđaju i da mu ostane uspomena od mame. Sasvim spontano su se počele javljati mame koje su želele isto za svoju decu i tako smo polako krenuli. On je moja najveća inspiracija i moja pomoć.“- priča Slađana za Nedeljne novine.
Nekada se neka igračka radi i po dva i tri dana i zahvalna je što ljudi imaju razumevanja. U ove igračkice je uloženo vreme iljubav, koje nemaju cenu. Kada mama Slađana završi igračku njen sin je zagrli i spremi na mesto sa koga kreće na put kod svog novog prijatelja.
„Svet je šarena bajka i nije varka, u njemu ima snova i pun je boja.“ – govori Slađana. – Život nam donosi različite boje nekada tamnije, a nekada vedrije. Njenim napravljenim igračkama je odlučila da boji svet.
[wonderplugin_slider id=64]
„Igračke ne žele idealnog vlasnika nego upravo tebe sa svim tvojim vrlinama i manama.“ – sa osmehom govori Slađa.
Sad, kad pogleda prve igračke, koje je napravila, vidi kako kaže da je „ubadala gde je stigla“. Tad je prvi put uzela heklicu u ruke i baš te prve, sovica i sneško, su joj najomiljenije. Kad ih je završila, objavila je slike na Instagramu i dobila porudžbine. Uopšte nije planirala prodaju, i nije postojao plan da joj to bude posao.
Tako već godinama Slađana Obeng pravi različite igračke: lutkice, životinje, torbice i druge oblike od konca, a sve što je bilo potrebno da počne je – želja. Jednostavno je poželela da sama ishekla igračku kao tu što je kupila za svog sina. Našla je na Youtube sve što joj treba, kupila konac i počela.
„Druge žene fudbalera pozitivno reaguju kad čuju da radim i šta radim iako mi nije smisao posla zarada. Ipak, kad prodam igračke novac uplaćujem u dobrotvorne svrhe. Od prvih prodaja kupila sam pribor za školu za decu u Gani i donirala sam novce koji su otišli deci na Kosovu i Metohiji.“
Medvedići, hobotnice, srca, torbice i drugi šareni vezovi veštih Slađaninih ruku „kao da sami“ nađu svoj put do vlasnika. Trenutno zbog trudnoće radi usporenije, ali svaka igračka ima svoj put „u prave ruke“, a Slađa na svaku stavi i pisanu poruku.
„Mi smo mali dokaz kako funkcioniše zajednica različitih vera, nacije i rasa. Ponosna sam Srpkinja, udata za Afrikanca. Nisu srećni oni koji imaju puno, srećni su oni kojima je za sreću potrebno malo.“ – smatra Slađana.
