Mladić koji je u Šapcu seksualno zlostavljan zbog duga od 200 evra, poslednji je u nizu žrtava zelenaša. Prošlog meseca 23-godišnjak iz Kragujevca oduzeo je sebi život, jer nije mogao da isplati dug uz nerealno visoke kamate.
Pozajmljivanje novca uz nerealno visoku kamatu i zloupotreba dužnikove lakomislenosti odnosno teške životne situacije – tako Zakon definiše zelenašenje. U praksi se teško dokazuje. Osim privatnih lica iz mafijaškog miljea, pozajmice sa drakonskim kamatama daju i privredni subjekti van bankarskog sistema.
„Zakon o obligacionim odnosima propisuje zakonsku zateznu kamatu koja je osam odsto plus ta neka evropska kamatna stopa, tako da se tu radi o kamatama koje su 10, 12 odsto i moglo bi se tumačiti da je sve iznad toga zelenaški ugovor“, objašnjavaDušan Marković, advokat.
Od visokih kamata ugovorenih u raznim agencijama, zalagaonicama, zlatarama, još su više one koje određuju ljudi s druge strane zakona. Često dupliraju osnovni dug posle dana kašnjenja. Kasnije kamatu računaju na dupliran dug i tako žrtvu drže u začaranom krugu. Tu se na zelenašenje nadovezuje iznuda, koja uključuje pretnje pa i primenu fizičke sile.
„Na žalost naše društvo pa čak i država to olako prihvataju i blago reaguju iako zelenašenje izaziva velike potrese.Opšti moj utisak je da je relativno mali broj procesuiranih dela u odnosu na to koliko je ta pojava raširena. Uopšte mislim da su blage kazne“, navodi profesor Dobrivoje Radovanović, kriminolog.
Za krivično delo zelenašenje predviđena je zakonska kazna do tri godine zatvora, a za ugovore veće vrednosti do osam godina. Iznuda se kažnjava od jedne do osam godina zatvora odnosno pet do 20 za kriminalne grupe.
[wonderplugin_slider id=26]
Stručnjaci kažu da većina onih koji pozajmljuju novac od kriminalaca znaju da im ukoliko ne vrate dug preti – prebijanje, silovanje, uništavanje imovine. Ipak, pozajmice uzimaju jer nisu u stanju da realno sagledaju situaciju.
„Specifični ljudi uglavnom lakoverni, naivni sa lošom strategijom prevazilaženja aktuelnog i hroničnog stresa sa potpunom nemogućnošću da na duže staze planiraju ka cilju usmerene aktivnosti. U principu ovakve ličnosti nekada mogu da budu i ljudi koji boluju od psihičkih bolesti uzrokvanih bolestima zavisnosti, prvenstveno kockom“, navodi dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Lekari savetuju da se ovakvim ljudima može pomoći emotivno, ali ih posle zagrljaja i ohrabrenja treba odvesti psihijatru ili psihologu. I pravnici poručuju da rešenja ima – zelenaški ugovor može da se poništi. I to kroz građanske parnice ili krivični proces ako ima elemenata iznude.
