Kupim pre neki dan kvalitetan komad odeće i naravno kao svako žensko a možda i ne baš svako, da ne generalizujem, brže bolje stignem kući, obučem to na sebe pa se gledam i zagledam (nek izvinu oni što se zgrožavaju oblačenja neoprane robe iz butika). Sledeći momenat koji se odvija je fotografisanje. Logično. Pa moraš kroz takvo oduševljavanje samim sobom da odlučiš i da se uslikaš.
Jedna slika, druga, treća, peta i tako dalje. Ne valja. Vidi mi stomak, kao da sam u petom mesecu trudnoće. Na drugoj noga, ni fotošopom ne bih uspela da namestim takvu dislokaciju a ne da neko poveruje da je prirodan položaj u pitanju. Na trećoj razroka mada odlično i savršeno znam da gledam pravo. Na petoj nos, na sedmoj biceps kao kod rvača, na jedanaestoj pored već konstatovanog umora od neuspelih fotografija, poza kao posle malo jačeg pljuska a baš sam bila ubeđena da sam stala onako super, manekenski.
Vidim ne ide. Uvek na kraju vidim da ne ide. Jednostavno ne znam. Al su mi u glavi svaki put kad pokušavam sve one žene i devojke na instagramu i fejsbuku čije fotografije izgledaju savršeno. Uslikale se same pa sve sijaju. A znam ih i ovako uživo. Ima tu i celulita, ima tu i viška kilograma, rumenih obraza a na slikama porculanske lutke, vitke, zanosne, mirišu kroz slike.
I shvatim da je to čista jedna nauka novog doba. Ne znam koliko je korisna ili ne ali je nauka savladati fotografisanje bez ikakvog stručnjaka da sve izgleda sjajno, sakrivajući sve nedostake a prikazujući sve što je dobro. Pa mi se u svemu tome rodila i ideja.
Kurs za selfi.
Ubeđena sam da bi funkcionisalo. Hoćete online obuku, uživo jedan na jedan, korak po korak uz priručnik, kako god. Danas se prodaju najšašavije ideje da ih tako lepo krstimo, bez ružnih epiteta, pa zašto neko ne bi i na ovoj zaradio. Ako nekad negde sretnem oglas takvog tipa, slatko ću se nasmejati ali preskočiti ponudu. Neka hvala. Imam ja pametnijeg posla a to je da se malo pozabavim sobom i željom da se „okačim“ negde bez pogrešnih namera usavršeno dobrom izdanju, baš kao časopis. To je već ozbiljna dislokacija svesti za poveći broj stepeni.
Ovakva fotografija društva oslikava samo jedno: Hajde da zadivim nekog svojim izgledom, hajde da negde izgledam savršeno, barem na 24 h dok mi traje priča na instragramu, hajde da vidim koliko njih misli da sam lepa. Hajde da ne budem tužna jer u suštini ove stvari čuči jedno nezadovoljstvo i nesreća.
Nemaju baš sve fotografije ovakvu priču u pozadini ali dobar deo da. Čast ženama koje izgledaju “savršeno” i podjenako isto i u pravom i u internet svetu. Mada i kod njih može izniknuti ova klica koliko god da su idealne. Parajući odštrikane komplekse i namotavajući ga u klupko uspevaš da ipak sačuvaš vunicu za novo pletivo vrednosti. Ima nade.
Hoću da se sve žene sveta pokažu na društvenim mrežama PONOSNE. Ponosne na to što jesu. Hoću da sve fotografije koje se okače imaju samo jednu poruku i nameru a to je JA SAM SREĆNA. Bez skrivenih potajnih nadanja da će neko poželeti vas umesto svoje žene, da će komšinica pored biti ljubomorna na vaš ravan stomak dva meseca posle porođaja, da će bivši da pomisli kako sad izgledaš mnogo bolje pa mu dodje žao. Bez toga, molim. Jer će to nesreću da stepenuje na n+1. Nema ni leka ni kraja a ni dobrog rezultata.
Jeftinu ideju može neko skupo da vam naplati kao i ovaj moj kurs za dobar selfi. Dobro se odlučite čemu ćete se učiti.
