Kao i prethodnih 26, i ove godine kraj jula i početak avgusta u Sremskim Karlovcima protiče u znaku duhovne muzike zahvaljujući Letnjoj školi crkvenog pojanja „Korneliju u spomen“, koju organizuje Društvo za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca.
U radu ovogodišnjeg, 27. izdanja tog jedinstvenog muzičkog kampa, koji je počeo 28. jula a završava se 5. avgusta, učestvuje tridesetak pevača iz Srbije, Crne Gore, Austrije i Mađarske, podeljenih u pojačku i horsku grupu, kojima rukovode Snežana Žujić i dr Predarg Đoković, te više od 20 karlovačke dece s kojima petu godinu zaredom za radi mr Milica Andrejević.
Po ustaljenom programu, koji je četvrt veka pripremala prof. dr Danica Petrović a od prošle godine nastavila da to radi dr Nataša Marjanović, polaznici pre i posle podne imaju probe, uveče predavanja, obavezno učestvuju na večernjim i drugim bogosluženjima u karlovačkim crkvama, a ovog puta, osim završnog koncerta koji predstavlja krunu njihovog rada, u nedelju i na liturgiji u Sabornoj crkvi u Temišvaru, gde će provesti ceo dan, zbog čega škola traje dan duže. Škola je, kao što govori i njen naziv, posvećena prvom školovanom srpskom kompozitoru Korneliju Stankoviću, koji je u Karlovcima polovinom 19. veka zabeležio srpsko crkveno pojanje, ali osim njemu, kroz kurs se daje omaž i drugima koji su ostavili traga u toj oblasti muzike.
– Kroz program se ove godine osvrćemo na rad Kornelijevih sledbenika na melografskom polju povodom godišnjica njihove smrti – kaže dr Nataša Marjanović, i dodaje da je u pitanju osam decenija od smrti protojereja Nenada Baračkog i 50 godina od upokojenja mitropolita Damaskina Grdaničkog. – Ta dvojica melografa su u svom vremenu, u 20. veku, tačnije, između dva svetska rata i kasnije, dala doprinos kao odlični pojci, melografi, pa i kompozitori. Program i na muzičkim radionicama i na pojedim predavanjima se temelji na njihovim delima.
[wonderplugin_slider id=173]
O njihovom doprinosu očuvanju srpskog crkvenog pojanja bilo je reči i sinoć na okruglom stolu priređenom u Zavičajnoj zbirci, u kojoj je tim povodom otvorena i izložba o Nenadu Baračkom.
Po rečima Nataše Marjanović, ove godine primetan je raznolik sastav polaznika. U radu učestvuju srednjoškolci, profesori muzike, iskusni dirigenti i pojci, pa čak i mladi kompozitori, ali i početnici.
– Mislim da će svako od njih pronaći u školi ono što mu treba – napominje Nataša Marjanović. – Mladim pevačima je to prilika da slobodnije zapevaju, malo brže prelaze program koji im je nepoznat, što je veliki izazov. Mladim kompozitorima i dirigentima, koji imaju ustaljeni repertoar sa svojim horovima, škola pruža mogućnost za proširenje vidika i sopstvenog programa. Među polaznicima pojačke radionice sve je više početnika, što je veoma dobro i ukazuje na promenu u strukturi pevača. Kada je horska crkvena muzika u pitanju, čini nam se da je veliki izazov upliv modernijeg muzičkog jezika. Ove godine na programu imamo nekoliko dela mlađih autora, kao što je kompozitorka Nataša Đuragić.
Među pevače ispred dirigentkinje Snežane Žujić stao je i njen kolega i kompozitor Ljubomir Milanović, koji iza sebe ima staž od četiri i po godine rukovođenja vokalnim sastavom „Sion“ i godinu i po dirigovanja crkvenim horom „Sveti car David“ pri Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici.
– O ovoj letnjoj školi slušao sam dugi niz godina, što od profesora, što od kolega i prijatelja s Akademije, ali sticajem okolnosti nisam mogao da se odazovem ranije – kaže Ljubomir Milanović. – Ove godine su se stekli uslovi i mogu da kažem da sam veoma srećan zbog toga. Moj poziv jeste okrenut muzici, kako u stvaralačkom smislu, tako i u dirigentskom. Mislim da je ova letnja škola odličan način da mi, mladi umetnici na početku karijere, naučimo što više od ljudi koji su ostvarili velike rezultate u tom pozivu, kao što su Snežana Žujić i Predrag Đoković. I u srednjoj školi, ali i na Akademiji, slušao sam preporuke da ovde mogu mnogo toga naučiti i prikupiti dosta literature, što je nama koji se bavimo tim pozivom veoma potrebno.
Dirigentkinja Snežana Žujić, koja je od 1996. godine bila i polaznica u Letnjoj školi, sada, kao višegodišnji rukovodilac horskom radionicom u njoj, kaže da se te dve uloge znatno razlikuju i da ova druga nosi drugačiji vid odgovornosti.
– Kao polaznici mi je učešće bilo osobito uživanje, naporno, ali je ipak imalo čari – kaže Snežana Žujić. – Neko ko vodi radionicu ima drugačiju odgovornost – treba da se postara da sve uštima, da zazvuči kako treba, ne samo na koncertu nego i na bogosluženjima jer polaznici su sa svih strana, što je lepo, ali nose sa sobom različite načine pevanja i repertoare.
Novi vidovi čuvanja tradicije
Dirigentkinja Snežana Žujić i dr Nataša Marjanović smatraju da ova škola, i posle više od četvrt veka postojanja, ima budućnost, pre svega zato što, osim Odseka za crkvenu muziku na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu, ne postoji mesto gde se crkveno pojanje može izučavati onoliko temeljno koliko ta oblast zahteva. Kako kaže Nataša Marjanović, ova škola zato jeste jedinstvena prilika.
– Imamo na umu različite nove projekte – kaže ona. – Pre nekoliko dana smo razgovarali s dirigentima o tome da bi bilo dobro ovu školu akreditovati kao seminar za nastavnike. Pokušavali smo i ranije, s uvođenjem nastave crkvne muzike u program osnovnih škola, nešto po tom pitanju da uradimo. Možda je i to jedan od puteva da se ta misija proširi.
Kako je uspela sve to da podesi, publika će imati priliku da vidi danas pre podne na arhijerejskoj liturgiji u Sabornoj crkvi u Sremskim Kalrovcima, a uveče u Vrtu galerija u Novom Sadu, kao i na tradicionalnom koncertu u subotu u Karlovačkoj gimnaziji, a potom i u temišvarskoj Sabornoj crkvi. Na repertoaru koncerta će se, između ostalog, naći kompozicije Nenada Baračkog i mitropolita Damaskina.
[wonderplugin_slider id=64]
– Potrudili smo se da u repertoar uvrstimo i dela naših savremenika i ono što spada u domen prošlih vremena – napominje Snežana Žujić. – Biće zastupljena i muzika svetovnog sadržaja – ove godine sam odlučila da to budu dve pesme koje je zapisao Petar Hektorović, a datiraju iz sredine 16. veka. Biće i pesama koje predstavljaju duh ovog mesta i Novog Sada.
