Likovno stvaralaštvo Milana Pališaškog u tehničkom smislu možemo svesti na grafiku i akvarel, s tim što njegove akvarel slike imaju stilsku čistotu, odnosno linije su izvedene akva-bojom, a ne tušem, gvaž tehnikom ili drugim likovnim sredstvima.
Umetničke slike koje sam video u njegovom stanu u Beogradu i kod privatnih kolekcionara u Palanci, zatim u katalozima sa njegovih izložbi, a koje su objavljene u njegovoj monografiji, prema vremenu nastanka možemo podeliti u dve grupe.
U Milanovoj ranoj stvaralačkoj fazi nastali su sledeći akvareli: „Dubrovnik“ – 1950.; „Vrnjačka Banja“ – 1950.; „Mostar“ – 1951.; „Dubrovnik – luka“ – 1951.; „Dubrovnik –Široka ulica“ – 1951.; „Jezero“ – 1952.; „Savski most“ – 1952.; „Dubrovnik – hram Sv.Vlaha“ – 1952.; „Dunavska ulica“ – 1952.; „Sremski Karlovci“ – 1952.; „Ilok – dvorac“ – 1953., (nalazi se u vlasništvu ing. Vase Terzića u Bačkoj Palanci).
Pored redovnih angažmana na poslovima projektovanja, urbanističkih rešenja, izložbenih i sajamskih postavki (Milan je otvorio projektni biro 1953.), on stiže i da slika svoje akvarele. Tako su nastale slike njegove druge, zrelije faze: „Dedina kuća u Palanci“ – 1957.; „Mostar“ – 1970. „Kuća Miraševića“ – 1970.; „Dubrovnik – Stradun“ – 1980.; „Dubrovnik – Knežev dvor“ – 1980.;„Panorama –Lokrun“ – 1980.; „Gradska kafana“ – 1980.
U složenom i slojevitom stvaralalčkom opusu Milanovom, načelo jedinstva oblika, funkcije i konstrukcije, provlači se kao prefinjena konstanta „Jedinstvo u različitostima mora biti cilj svakog umetničkog stvaraoca“ bila je deviza koju nikad nije napustio. Javna ličnost takvog kulturno umetničkog formata, kakav je bio Milan Pališaški, nije mogla ostati nezapažena, što je imalo za posledicu analizu njegove ličnosti i njegovog sveukupnog umetničkog stvaralaštva.
Naravno, kada je reč o ličnim, pojavnim i karakternim osobinama Milana Pališakog, treba imati na umu da to ne može bez subjektivnog opažanja, ali ako sagledamo mišljenja mnogih autoriteta, koja se uglavnom slažu, možemo i ovo svesti u okvire realnog. Milan je imao poseban način ponašanja – manir i stajling, što čovek na prvi pogled prepozna i usvoji, ali tako, ne da ga kopira i oponašana, već sa izvesnom distancom divi.
Temperamentan i kompetentan u definisanju svog stava, u negaciji duhovit, uz blagu intelektualnu ironiju. Besprekorno pedantnog izgleda – moderno odeven (štelcung), ostavlja utisak londonskog savremenog poslovnog čoveka i džentlmena. Preciznost ostavlja utisak savršenstva, što se kod nas često doživljava kao jeres, koje je posledica uticaja tuđih kultura, a Milan je nosi kao paradigmu palanačkih prečanskih Srba.
Disciplinovan, poštuje hijerarhiju, što ostavlja utisak tradicionaliste, dok u umetnosti je istaknuti modernista i antipod boemiji, što obogaćuje njegovu kreaciju. Za svoj umetnički opus, Milan Pališaki je dobio sledeće nagrade i priznanja: Godišnja nagrada ULPUS-a – 1961.; Zvanje istaknutog umetnika – 1985.; Oktobarsku nagradu 30. salona – 1989.; Srebrna plaketa Univerziteta umetnosti – 1991.; Zlatna plaketa – 1992.; Nagrada za životno delo – 1994.; Povelja Akademije arhitekata – 1995.; nagrada za arhitektiru SAS-a – 1996.; Povelja Narodnog muzeja – 1998.; Povelja Akademije arhitekture – 2007. godine.
Kao krunu svih nagrada i priznanja, Milan Pališaški je dobio Nacionalnu penziju Ministarstva kulture Republike Srbije 2008. godine. Umro je posle kraće bolesti u Beogradu 30. jula 2017. godine, u 91. godini života.
