Nema većeg zadovoljstva za novinara nego pisati o mladima, koji su pre svega dobri ljudi, potom odlični učenici, a pored toga, uspešni u svojoj ljubavi prema umetnosti, ovoga puta muzici.
Jedna od takvih mladih talenata je i Milana Aliđukić, učenica III razreda gimnazije „20. oktobar“ u Bačkoj Palanci, koja polako, ali sigurno osvaja vidno mesto u rok muzici našeg grada.
– Zavolela sam muziku još u vrtiću – počinje svoja sećanja Milana. – Vaspitač je svirao gitaru, vaspitačica harmoniku pa sam stigla do tog nivoa, da sam se upisala u Muzičku školu „Stevan Hristić“ na časove harmonike kod nastavnice Kajke Ristić Horvat. Tada još nisam planirala da se ozbiljno bavim muzikom, ali sam bila srećna što pohađam muzičku školu.
Svirala sam i u kamernom sastavu harmonika, no želja za gitarom se provlačila tu pored, već godinama. Kada sam završila OŠ „Vuk Karadžić“ i muzičku školu, roditelji su mi kupili gitaru i počela sam prvo samouko da učim da je sviram, ali sam posle otišla kod Marka Šalića na časove.
Do tada nisam imala dodira sa pevanjem, ali je Marko otkrio moj talenat i za to, počeo je da me forsira, vodio me je na nastupe, na razne književne večeri, po galerijama, a nastupili smo i na „Dunavskom balu“ pre dve godine kao „Rok Akord“ i ja sam u toj postavi pevala.
Sa sigurnošću mogu reći, da nije bilo Marka Šalića, ja nikad ne bih počela ozbiljnije da pevam. Dok smo bili u „Rok Akordu“, savete za način pevanja pesama sa repertoara davala mi je Ivana Pejović iz muzičke škole.
Moja starija sestra je takođe završila muzičku školu, violinu, dok je ostatak porodice, roditelji i brat, nemaju izvođačkog dodira sa muzikom, ali je vole i podržavaju me u mojim muzičkim nastojanjima.
Počela sam sa svirkama na akustičnoj gitari po kafićima,gde i pevam, a to planiram i da nastavim. Oformila sam i rok bend, zasad bez naziva, a članovi su Radovan Rebić za bubnjevima, Marko Poznić bas gitara, Nikola Puđa solo gitara, Dunja Ristić je prateći vokal, a ja pevam i sviram ritam gitaru.
Dobro nam je krenulo, profesor Marko Šalić nas je već dva puta pozvao na koncerte Kluba klasične gitare „Akord“, što mi veoma rado i prihvatamo.
Već se zna da ćemo 15. septembra da nastupimo na moto skupu u Viziću. Sada, kada sagledam definitivno su najzaslužniji za moj napredak muzička škola i Marko Šalić, a posebno bih se zahvalila roditeljima, koji su me podržavali i finansijski, ali i prijateljima.
Kako sam sa klasične muzike na harmonici, prešla na rok muziku i električnu gitaru? Od malena sam bila okružena rok muzikom, roditelji je slušaju, a već kao devojčica, znala sam većinu pesama „Parnog valjka“. Iako volim sve žanrove muzike, rok je ipak najizraženiji u meni. Pre tri godine su mi kupili gitaru i odmah sam počela da sviram rok, pored klasike kod Marka Šalića. On je ubrzo uvideo da ja volim rok, počeo sa mnom više da radi tu vrstu muzike. Ubrzo sam dobila i električnu gitaru i sad podjednako sviram obe, a zapravo, više mi se sviđa zvuk akustične.
U gimnaziji sam pevala i pevaću, ako bude potrebno, u horu kod profesorice Snežane Žujić, koja nas je učila dobroj i kvalitetnoj muzici, vodila nas na koncerte, a volim da sviram i klasiku na harmonici. Razmišljala sam i o komponovanju sopstvenih pesama, ali za sada se ne osećam dovoljno zrelom za to.
Kod kuće stalno pevami sviram, svi to prihvataju kao normalno i vole, jedino baba i deda ne vole kada to radim u večernjim i noćnim satima kada bi oni spavali – nasmejala se Milana.
Posle završetka gimnazije, Milana Aliđukić planira da studira psihologiju, voli da radi sa ljudima, ali je istakla, da će muzika uvek biti važan deo njenog života i pevaće i sviraće dokle god bude mogla.
