Mladenovo je godinama bilo, jedna od najhumanijih sredina u pogledu davalaštva krvi, ne samo u opštini Bačka Palanka, već i šire.
Zato nikoga ne treba da čudi, što u ovom mestu i danas živi dosta davalaca, koji su krv dali preko sto puta. Jedan od njih je Milan Svitlica (1958.), koji je dragocenu tečnost dao sto dvadeset jedan put.
Počeo je kao srednjoškolac, a zatim nastavio i kasnije, dok je služio redovan vojni rok, ali i nakon skidanja vojničke uniforme.
– Dobrovoljno davanje krvi, u mojoj porodici, nekako je postala normalna pojava. Naime, krv je davala moja majka Mara, potom, moja starija braća Stanko i Milan, zatim ja, a sada je našim putem nastavila i moja ćerka Ljubica – započeo je svoju priču Milan Svitlica.
– Tokom pohađanja srednje škole, održano je predavanje o značaju davalaštva krvi, nakon čega sam se odlučio da prvi put dobrovoljno dam krv. Tako je krenulo, i evo stigao sam do sto dvadeset jednog davanja. Moja krvna grupa je A, Rh pozitivan.
[wonderplugin_slider id=75]
Milan je krv dobrovoljno davao i tokom redovnog služenja vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, ali kako reče, ne da bi nešto ranije skinuo vojničku uniformu, već prevashodno da bi pomogao.
– Nekoliko puta krv sam dao i namenski. Dogodilo se to 1987. godine, kada je nastradao Slavko Kulačanin, a tada su osim mene, krv dale imoje kolege zaposlene u VU „Karađorđevo“- Ristić, Cvetičanin i Kovačević. U dva navrata krv sam dao krv ranjenim u poslednjem ratu, na prostoru države u kojoj smo nekada živeli. Inače, krv gotovo redovno dajem četiri puta godišnje.
– Mesna organizacija Crvenog krsta u Mladenovu, čiji je predsednik Zdravko Zec, a sekretar Vladimir Bogdanović radi veoma dobro, i svakako da i ona ima zasluga što sam pre nekoliko godina ušao u klub „100“. Želim i ovom prilikom da ponovim, da svaki davalac krvi, tokom akcije dobrovoljnog davanja, kontroliše svoje zdravstveno stanje, što je svakako veoma važno – naglašava Svitlica.
U poslednjih nekoliko godina broj dobrovoljnih davalaca krvi, u Mladenovu je manji nego ranije. Ovo selo, upravo zbog velikog broja davalaca, svojevremeno je važilo za jednu od najhumanijih sredina u Vojvodini i Srbiji.
– Razloge pre svega treba tražiti u tome, što je dosta davalaca iz Mladenova prestalo da daje krv po sili zakona (navršili 65 godina života), a na žalost, jedan broj redovnih davalaca nije više među živima. Sa druge strane, mladi su sve manje zaintertesovani da daju krv. Jako ih je teško privoleti i uključiti u akciju davanja krvi.
– Iskoristio bih ovu priliku, da mladenovljanske devojke i mladiće, pozovem da se uključe u neku od narednih akcija, jer će im to biti samo od koristi. Osim toga, osećaj da ste drugom pomogli u nevolji, je nešto što se sa malo čim može meriti – kaže na kraju Svitlica i još dodaje kada bih se ponovo rodio, opet bih bio dobrovoljni davalac krvi, ništa ne bi menjao.
