Poslednjih mesec dana, u našem gradu živi jedan Amerikanac iz Nju Džerzija u SAD. Rajan Donahju, ima oko četrdeset godina i već decenijama živi od muziciranja na relaciji SAD-Evropa, sa povremenim ekskurzijama u Afriku.
On je gost Marka Šalića, poznatog akustičnog gitariste i učestvuje na nastupima „Akorda“, svirajući uglavnom bas gitaru.
– U poslednje vreme sam najviše obitavao u Evropi – počinje svoju priču Rajan Donahju. – Pošto donedavno nisam imao Šengensku vizu, najviše sam vremena proveo na Balkanu, u poseti prijateljima. Prošle godine sam u Beogradu upoznao jednu Palančanku, došao u vaš grad na nekoliko dana i sreo Marka Šalića.
Tada smo se dogovorili da ovo leto provedem u Bačkoj Palanci, koji je jedan lep gradić, na dobroj lokaciji i idelana prilika je bila da muziciram sa Markom i njegovim učenicima. U osnovi sam globtroter, volim da putujem i kao mlad sam jedno vreme živeo u Teksasu, potom u Južnoj Kaliforniji, a posle završetka studija ustalio sam se u Nju Orleansu.
Odatle sam poslednjih godina putovao u Evropu, sa povremenim odlascima u Afriku i Centralnu Ameriku. Mislim, da kao muzičaru, veoma su mi dragocena ova putovanja, jer sam upoznao razne kulture i razne vrste muzike. Dok obitavam u Nju Orleansu, sviram po ceo dan, preko dana na ulici, uveče u klubovima. Muziciram sa raznim muzičarima, uglavnom pravi južnjački bluz, ponajviše sa Afroamerikancima, tako da iako se ne trudim da ikog kopiram, njihov uticaj na mene, na način mog sviranja i pevanja je osetan.
Bendovi koji sviraju na ulicama tog velikog grada su uglavnom akustični, gitare, violine i bendžoi, a sviraju mešavinu raznih muzičkih kultura, pored crnačke, tu je i indijanska, francuska, nemačka, španska, meksikanska kultura. Prvi moj muzički uzor je bio Džimi Hendriks, ali posle odlaska u Nju Orleans, na moje muziciranje su najviše uticali moji partneri sa kojima sam svirao, a svirao sam i po dvanaest sati dnevno.
Imao sam prilike da sviram sa muzičarima iz poznatih sastava kao što su „Doktor Džon“ ili prateći bend Toma Vejtsa, ali i sa muzičarima koji su više poznati u krugu ljubitelja južnjačke bluz muzike. Nju Orleans je specifičan, tamo ljudi sviraju da bi im bilo lepo, da se dobro osećaju i ne jure slavu po svaku cenu, kao što je slučaj u Los Anđelesu, gde sam takođe boravio jedno vreme u životu.
Interesantno je pomenuti, da su Guča i trubači dosta poznati u Nju Orleansu, ponajviše zbog toga što je ta muzika različita u odnosu na onu u tom delu Amerike, a ima muzičara koji upravo sviraju na „gučanski“ način.
U Srbiji sam sreo, verovatno najotvorenije, najsrdačnije ljude u Evropi. Proputovao sam skoro ceo vaš kontinent, ali mislim da živeti u Srbiji je veoma lepo, krajolik je divan i vi ste srećni što ste tu. Razlog zašto sam se vratio u Srbiju je upravo sve ovo što sam naveo.
Rajan Donahju je pola Irac, a po četvrt Ukrajinac i Poljak po poreklu. Možda je, pored muzike, i to razlog što voli da bude među Slovenima, a intenzivno uči naš jezik.
Palančani su imali priliku da vide i čuju Rajana Donahjua na letnjem koncertu Kluba klasične gitare „Akord“ i na raznim drugim nastupima, gde su Marko Šalić i njegovi učenici svirali. Ovih dana putuje za Crnu Goru, ali je rekao, da će se ponovo vratiti u Bačku Palanku.
