Čitanje je mnogo više od pukog zadovoljstva i hobija. Ono utiče na razvoj pažnje, pamćenja, mišljenja, zaključivanja, poboljšava komunikaciju, razvija osećajnost, empatiju, humanost, podstiče kreativnost, redukuju stres i napetost.
Ono u velikoj meri doprinosi izborima koje deca prave tokom života. Dovoljan broj razloga da se krene s čitanjem deci od najranijih dana. Razlog više je taj da psiholozi smatraju da deca kojoj su roditelji čitali puno brže i lakše i sami nauče da čitaju.
[wonderplugin_slider id=10]
Roditelji predstavljaju model koji direktno utiče na formiranje stavova, interesivanja i ukusa kod dece. Dakle, deca su ogledalo svoji roditelja. Da je to istinita tvrdnja dokaz je i porodica Rokvić. Maleni Đurađ Rokvić dolazi redovno u biblioteku sa svojim tatom Markom, a postao je član Dečijeg odeljenja sa nepunih 22 meseca starosti.
Ljubav prema knjizi u ovoj porodici je duboko ukorenjena. Đurađeva baka, Nada Rokvić je sedamdesetih godina prošlog veka radila u Narodnoj biblioteci „Veljko Petrović“, a zatim u Biblioteci Matice srpske. Duša svake biblioteke, njena osnovna karika između književnog dela i čitaoca jeste bibliotekar.
Književno delo svog čitaoca nadahnjuje, pokreće i inspiriše. Onaj ko čita ustvari i stvara, stvara neki za njega novi svet, novo delo, a svako stvaranje uvek donosi radost i zadovoljstvo.
[wonderplugin_slider id=136]
