Када размишљамо о 8. марту – Међународном дану жена, поготово млађе генерације, сетимо се улица препуних различитог цвећа, куповине истог, али и других врло често, скупоцених поклона за нама драге женске особе.
Пажња је увек дивна, али да ли се, свођењем Дана жена само на поклоне, губи његов прави смисао? Да ли жене и даље живе у суровом свету мушкараца, како данас изгледа успешна жена и зашто је жена жени понекад највећи непријатељ, питали смо психолога и психотерапеута Наташу Ђурицу из Бачке Паланке.
Наташа је мајка двоје деце, успешна пословна жена, која, како сама каже, радећи свој посао није зарадила милионе, али је својим успесима сматрала сваког клијента ком је помогла.
„Када се питамо шта значи успех питање је уствари чиме меримо тај успех. Да ли меримо успех новцем, личним задовољством или тиме што смо допринели овом свету да се развија. Ја могу да кажем да је успешна жена она која је задовољна, оним што ради и условима у којима живи“, каже наша саговорница.
Међународни дан жена славимо као симбол борбе жена за равноправност са мушкарцима у смислу социјалног, политичког утицаја и права гласа. Женска улога се мењала током историје, а Наташа каже, да с обзиром да су мушкарци и жене део истог света, мењала се и мушка улога.
Сматрам да је добро имати иста права, али је добро користити их у складу са самим собом
„Кад погледате развој женске улоге, по мом мишљењу, ту постоји некаква врста дубоког конфликта, као и у самом 8. марту. Овај дан би требао да симболизује борбу жена за своја права и једнакост са мушкарцима, а на крају је постао прилика мушкарцима да укажу пажњу женама, што само у себи садржи парадокс. Жена постаје објект пажње, а она је желела да постане друштвени субјекат“, рекла је Наташа.
Она открива да лично сматра да је у реду да свако тај празник доживи како жели и као симбол борбе за права и као прилику за даривање.
Када је у питању тај конфликт, да жена жели да постане једнака са мушкарцем и равноправан друштвени субјект, психотерапеут Наташа Ђурица сматра да он настаје јер су жене и мушкарци суштински веома различити, а ту различитост не желимо да прихватимо.
„Сама чињеница да жене имају естроген, а мушкарци тестостерон, много тога говори. Естроген смирује, тестостерон енергизује. Тестостерон мушкарцима омогућава да буду успешни, а естроген на неки начин омогућава женама да у исто време буду и домаћице, да се сређују, да буду мајке, да имају свој посао, што је јако добро и јако лепо. Ако ми то прихватимо у тој мери да смо задовољни својим животом, онда је то сјајна ствар“.
Ипак, Наташа сматра да је потпуно у реду да жена може сама да бира своју улогу. У реду је да разумемо и прихватимо разлике између мушкараца и жена, али исто тако је у реду да сви бирају оно што им у животу одговара, надовезује се она.
Жена је жени вук
Улога жене је и данас али и кроз историју увек била социјално оптерећенија од мушке улоге. Наташа нам је препричала разговор са једним од колега о разликама и сличностима улоге жене широм света.
„Поставила сам му питање да ли би на западу другачије реаговали када би видели пијаног адолесцента, дечака у каналу и пијану девојчицу? Погледао је у мене и рекао „Да, другачије би реаговали“. Тако да је чињеница да је улога жене оптерећенија, много више се од жена очекује и теже им се опрашта. Жена, самим тим, несвесно, тражи начин да се одбрани од тога, а то постиже тако што друге прогласи за горе од себе. На тај начин доживљавамо неки вид олакшања и то представља заиста специфичан начин одбране мишљења о себи које жене предузимају, зато што су оне социјално оптерећене“, прича Наташа.
Када видите пијану жену да у три ујутру излази из кафане, већина би рекла „боже сачувај“. Кад се то исто деси мушкарцу, већина би рекла „боем, ужива, слави…“
А како онда жена да извуче најбоље из тога?
Наша саговорница истиче да је најважније да жена разуме себе, да постави себи питање зашто има потребу да докаже да је нека жена лошија од ње, зашто има потребу да то доказује.
„Онда ће жена схватити да је проблем у томе што не вреднује довољно себе. Увек је проблем мишљење о себи. Да ја вреднујем довољно себе, уопште не бих имала потребу да доказујем да је онај тамо гори. Радите на себи, прихватите себе, поштујте и волите себе баш онакве какве јесте“, закључила је психолог и психотерапеут Наташа Ђурица.
