Nebeska šetnja u Bačkoj Palanci

2593
Foto: Astronomski magazin

„Ovi Palančani baš vole da gledaju kroz teleskop. Pa nismo se čestito ni raspakovali, a oni su se već okupili da gledaju. Pola sata pre početka programa! Stoje zbijeni u grupama i čekaju. I došlo ih je bezbroj“.


Ceo događaj 8. ovog meseca pod nazivom „Nebeska šetnja na palanačkom korzou“ organizovala je SSŠ „Dr Radivoj Uvalić“, a Vobanisti su se odazvali ljubaznom pozivu da pruže palančanima pogled na nebo iznad njih, piše „Astronomski magazin“.

[wonderplugin_slider id=173]

 

To je bila i prilika da se predstave neki od instrumenata koji su Vobanisti dobili, ili bolje rečeno: zaradili, svojim dosadašnjim radom. Prvi put je kompletirana i postavljena mobilna opservatorija sa odličnim Ford-pikapom, perfektnom Paramount montažom i izvrsnim teleskopom William Optics 152. Profesor Mrđa, rukovodilac projekta Vobanista, kaže da je tim projektom obezbeđena najbolja oprema koja postoji u zemlji izuzimajući, naravno, onu koja se nalazi na Vidojevici. Na slikama koje su u Palanci snimljene, videćete i naš ponos, binokular, nezabeležen na ovim prostorima.

Sem vobanističke opreme, na teren su izneseni i teleskopi AD „Kosmos“ (NS) i to William Optics 132 i MIS LX 200, kako je inače i najavljeno.

E kad smo kod „Kosmosovaca“ oni su se predstavili u moćnoj postavi. Sem Milloša Gagića na teren su izveli i najnižeg i najvišeg učesnika. Prvi je Dušan Gagić koji sada ide u 7. razred osnovne škole, drugi Stanko Lazendić koji je škole odavno završio.

Foto: Astronomski magazin

Više Palančana je s ponosom pominjala „jednog čoveka, tu iz Palanke“, koji ima opservatoriju i koji im je pokazivao nebeske objekte, ali se sad više ne viđa. Oni i ne znaju da je Janko Mravik pre više od godinu dana otišao s porodicom u Nemačku da tamo nastavi život. Većina ne shvata koliko je to velika šteta za domaću astronomiju.

[wonderplugin_slider id=136]

 

Bilo je kamera, novinara, bilo je puno dece i odraslih i svi su u tolikoj gužvi strpljivo čekali do bace pogled kroz teleskop. I kad smo pomerali opservatoriju i teleskope na bolju lokaciju da bi se izbeglo okolno drveće, svi su se translatarno kretali, pazeći na svoj red. Mame su podizale sasvim malu decu do okulara i ozarene tepajući pitale „Jesi li video Mesec? Jesi li video?“, a male klinje su govorile da jesu, mada ni same ne znaju šta su videle.

Jedan novinar je strpljivo čekao da neko od Vobanista bude slobodan za kratak intervju pa je pričao kako je studirao na PMF i zatim sa setnim osmehom nabrajao svoje bivše profesore. Mnogi su poturali telefone da slikaju Mesec i napravljeno je bar 50 ili čak i duplo više takvih snimaka. Jedna žena se vajkala što nije ponela telefon. Kaže: „Slučajno sam malo pre videla plakat i toliko sam se žurila da sam zaboravila telefon da ponesem. Sad mi krivo.“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here