Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra, u Narodnoj biblioteci „Veljko Petrović“ održana je manifestacija u organizaciji Centra za socijalni rad Bačka Palanka, performans, u kojem smo mogli videti monodramu, možda najpoznatije i najbolje Palanačke glumice, Dragane Bosnić.
Izuzetno nadahnuta, umetnica je kroz sat vremena prošla kroz svoj život, u kojem je trpela razne nedaće, među njima i duhovno i fizičko nasilje od strane bivšeg muža. Veoma živopisno, ona je prikazala kroz koje je sve probleme i lične dileme prolazila, dok nije stigla do oslobođenja i pronalaženja samog sebe i pobede nad teškom bolešću, malodušnošću i samooptuživanjem.
Na kraju autobiografske monodrame, dobila je zasluženi aplauz i ovacije pristune publike, u kojoj je najviše bilo predstavnica lepšeg pola. Povodom ovog događaja, za „Nedeljne novine“ je govorila dirketorka Centra za socijalni rad, Vera Petrović.
– Sa današnjim danom počinje 16 dana aktivizma, koji se završava 10. decembra, Međunarodnim danom zaštite ljudskih prava. Centar za socijalni rad je unazad dve godine aktivno radio na promovisanju zaštite ne samo žena, nego i dece, starijih, bolesnih i osoba sa invaliditetom, koje su žrtve nasilja. Rad nam je bio usmeren na to, da edukujemo stanovništvo, da senzibilišemo našu sredinu, da postane osetljiva na sve oblike nasilja, da stvorimo jedan stav svih nas da nasilje ne smemo tolerisati, moramo ga osuditi i boriti se protiv njega zajedno.
– Današnji dan je više usmeren na zaštitu žena i u tom smislu smo i organizovali večerašnje druženje, gde smo imali priliku da vidimo monodramu glumice Dragane Bosnić. Svedoci smo toga da svaka treća žena preživljava u Srbiji nasilje u porodici, a često se to završava i ubistvom žene, što je poražavajuće za civilizovanu sredinu kao što je naša. Moramo razmišljati da postoje drugi vidovi komunikacije, da nasilje ne sme biti opravdanje, a nasilnik mora preuzeti odgovornost za svoje postupke. Žrtva nije kriva za to šta joj se dešava, za to je krivac počinilac nasilja.
– Smatramo da nasilje nije privatna stvar, iako se misli da to ne treba da izađe iz četiri zida gde se dešava, da drugi saznaju. Nasilje je nešto što treba obelodaniti, kako bi izašli iz njega, a prvi korak je da se kaže: „Jeste, ja to preživljavam, ja ću moći da izađem iz toga i potražiću pomoć, neću da ćutim!“ Mi u Centru za socijalni rad znamo, da je ženama žrtvama nasilja preko potrebna podrška, jako je bitno osnažiti ih, uliti im samopouzdanje, uveriti ih da uvek postoji izlaz iz takve situacije.
