U Srbiji se kraj Prvog svetskog rata obeležava danom potpisivanja primirja 11. novembra 1918, a ove godine se obeležilo sto godina od potpisivanja.
Simbol Dana primirja tvrde neki označava cvet NATALIJINA RAMONDA koja raste u Srbiji, Makedoniji i severnoj Grčkoj.
Jedan od učesnika proslave obeležavanja 50 godine od potpisivanja primirja u Parizu je vojnik gardista te davne 1968. godine je i obrovčanin Boško Kozomora koji je sa svojim drugom Kutanjac Simom takođe iz Obrovca služio vojsku u Beogradu u Prvom gardijskom puku u kasarni Voždovac.
Po sećanjima Boška Kozomore kada je počeo izbor vojnika gardista za odlazak u Pariz vršene su sve moguće provere, pre svega bezbedonosne, provere porekla roditelja pa i šire familije. Nisu se plašili da je neće proći jer su im roditelji bili učesnici NOB-a i nosioci spomenice, a i oni sami su bili dobri vojnici.
Svakodnevne pripreme su bile obavezne, vršile su se obično u poslepodnevnim časovima i to treniranje i uvežbavanje strojevog koraka. Kada je konačno smanjen izbor svi smo se borili da izborimo svoje mesto u odredu koji će ići u Pariz na obeležavanje ovog važnog datuma, kaže Boško.
Nastavlja da je njegov komandir Maksimović Dragan bio ponosan što su on i Simo Kutanjac bili njegovi vojnici, jer je i on kao kapetan bio odabran da ide u Pariz. Po završenom uvežbavanju i konačnom formiranju odreda 7. ili 8. novembra vojnim avionom se krenulo za Pariz.
Više od 80 posto vojnika je tada prvi put letelo avionom. I u Parizu se žestoko vežbalo u kasarni u kojoj su bili smešteni, ističe Boško Kozomora. Neobična slika je bila i susret pred toliko čuvenim Ajfelovim tornjem, kada smo se vraćali sa generalne probe za paradu istakao je tada Miša Mustapić.
Tu nadomak, preko visokih vodopada, ove poznate građevine u jutarnjoj izmaglici izdizala se Ajfelova kula, što su naši vojnici i čitav odred radoznalo posmatrali – ističe Boško Kozomora.
„Na samom nastupu bili smo nagrađeni velikim aplauzom od strane De Gola koga sam tada imao prvi put priliku da vidim. Jugoslovenski vojnici u svečanim uniformama na vratima Luvra bili su neobična slika pred kojom su se zaustavljali mnogobrojni posetioci, jer od rata Pariz je na svojim ulicama i trgovima video mnoge uniforme ali ove ne. One su Parižanima bile nepoznate ili poznate samo sa fotografija i iz žurnala, za čas je zaboravljena Mona Liza i krevet Marije Antoanete. Odakle su ovi vojnici zaigralo je na usnama mnogih prolaznika. Bile su dovoljne reči La Jugoslav i Tito.
U svom kratkotrajnom boravku u Parizu Jugoslovenski odred je učestvovao na proslavi godišnjice potpisivanja primirja, upoznali smo se sa spomenicima Pariza, kojima se ponosi cela Francuska, a i svet.
Naš odred je dobio i čast da održi ponoćnu stražu pred Kapijom pobede „Trijumfalnom kapijom“ gde se pred večnim plamenom drže mrtve straž u čast svim herojima palim u Prvom svetskom ratu. Simo i ja smo u cik zore primili stražu od Belgijanaca“.
Puni uspomena i doživljaja 12. novembra smo se vratili u Beograd gde su nam dodeljene pohvale, priznanja i nagrade naglašava Boško Kozomora.
Natalijina Ramonda
„Natalijina ramonda“ (Ramonda nathalie) je biljka čija je simbolika višestruka za srpski narod. Poznata i kao cvet feniks jer i kada se potpuno osuši ako se malo zalije, može da oživi, baš kao što je iz pepela vaskrsla i srpska vojska u Prvom svetskom ratu.
Cvet koji je živ i kada je na oko mrtav je dobio ime po jednoj od najlepših srpskih kraljica Nataliji Obrenović i opstaje na našim prostorima već milionima godina.
Raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija, na kome je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta, protiv Bugara, u Prvom svetskom ratu.
