Od zabave na plaži do olimpijskog sporta

Palančanin Lazar Miškov, delegat IHF, o četvrt veka rukometa na pesku

1277
Lazar Miškov sa Anjom Pantić i Irenom Anđušić

Srbija nije mediteranska zemlja, ali je na Mediteranskim igrama koje su održane letos imala svoje predstavnike.


Lazar Miškov, decenijski rukometni radnik iz Bačke Palanke, kao delegat, i sudije Anja Pantić i Irena Anđušić, delili su pravdu i kontrolisali regularnost takmičenja u utakmicama rukometa na pesku. Miškovu, koji je i do sada bio delegat CHF (Evropske rukometne federacije), na Mediteranskim igrama položio je za delegata IHF (Svetska rukometna federacija).

– Pitaju me ljudi šta to zapravo znači, odnosno šta radi delegat Svetske rukometne federacije, a reč je o rukometu na pesku – objašnjava Miškov.

– Znači da mogu da očekujem nominacije za rukometna takmičenja koja se održavaju pod ingerencijom IHF i Olimpijskog komiteta. Između ostalog to su i svetska prvenstva u seniorskoj i juniorskoj konkurenciji i Olimpijada 2024. godine u Parizu kada će rukomet na pesku i zvanično biti promovisan kao takmičarski olimpijski sport.

Porodica Miškov u Bačkoj Palanci važi za sportsku, odnosno rukometnu familiju, jer je i Lazarov otac Slobodan svojevremeno bio odličan rukometni golman u tadašnjem Rukometnom klubu “Sintelon” koji je dugo godina bio uspešan drugoligaš u velikoj Jugoslaviji. U nekoliko navrata rukometaši iz našeg grada bili su na pragu Prve savezne rukometne lige SFRJ, nadmetali se, između ostalih, sa ekipom “Sloge” iz Doboja…. Tada su, pored Miškova na golu, u pojednim periodima igrali Glumac, Žubori, ali i Beli Rađenović koji je kasnije prešao u banjalučki Borac, a sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio brojne medalje, pa i olimpijsko zlato.

– Slobodno mogu da kažem da sam u rukometu od malih nogu, a to znači da sam ovom sportu poklonio 32 godine života – podseća Lazar. – Kao i otac bio sam rukometni golman, a aktivno igranje okončao sam posle pet godina. Međutim, u isto vreme, a sa samo 14 godina, položio sam ispit za rukometnog sudiju da bi sa 18 godina postao najmlađi savezni rukometni sudija u istoriji Jugoslavije. Sudio sam do 2003-4. godine kada sam se oprostio od pištaljke, ali sam ostao u rukometu preko ovdašnjeg nekadašnjeg Ženskog rukometnog kluba “Nopal”. Potom sam prešao u delegate. CHF, a delegat za takmičenja rukometa na pesku postao sam 2014. godine. Eto, zvanje u verziji IHF dobio sam posle pet godina.

[wonderplugin_slider id=177]

 

– Posebno mi je drag period od 2011. godine do ove godine kada sam obavljao dužnost sekretara super kvalitetnih liga u Srbiji. Ponosim se na taj period moga rada, jer sam učinio dosta za srpski rukomet. Kada je reč o rukometu na pesku moram da kažem da se najviše uradilo u Novom Sadu i Bačkoj Palanci. To što je ovaj, uskoro olimpijski sport, posebno u poslednje dve godine sve popularniji i popularniji najviše, pored ostalih, treba zahvaliti i registrovanom Klubu “Tuaerek” – Novi Sad – Bačka Palanka. U Srbiji najveće zasluge pripadaju Saši Kuburoviću iz Beograda koji je 2002. godine pokrenuo celu priču, a sada je član Komisije IHF za rukomet na pesku, a Jelena Rakonjac je to isto u evropskoj CHF.

Miškov kaže da je prvi eksperimantalni turnir održan 1992. godine na jugu Italije, odnosno na Ostrvu Ponca, a rukomet na pesku je priznat od strane IHF 1994. godine. Prvo Evropsko prvenstvo održano je 2000. godine u Gaetu u Italiji. U Srbiji se održavaju međunarodni i domaći turniri, a svetsko prvenstvo održava se svake dve, ali neparne godine, a evropski parne.

– Osam godina na Gradskoj plaži u Bačkoj Palanci tokom leta, najčešće u julu, organizujem međunarodni turnir u rukometu na pesku, a iz godine u godinu sve je više ekipa u muškoj i ženskoj konkurenciji, ali i publike – priča Miškov.

– Ovaj turnir ušao je u top deset turnira rukometu na pesku u Evropi. Ali, nije to lako, nije ni jeftino organizovati. Samo tri avionske karte za službena lica na turniru koštaju 48.000 dinara, a mi smo od lokalne samouprave dobili 50.000 dinara. Toliko se može, ali nađu se i drugi sponzori, pa nekako opstajemo. Do sada sam kao delegat obišao 15-tak evropskih zemalja, a imam toliko poziva da ne mogu na njih da odgovorim pozitivno, jer sam zaposlen u Crvenom krstu Bačke Palanke. Najverovatnije da ću biti delegat 2020. godine na Svetskom prvenstvu seniora koje će se održati u italijanskoj Peskari. Na Olimpijadi u Tokiju sigurno neću biti, jer će rukomet na pesku biti samo prikazan, a 2024. godine na Olimpijadi u Parizu kada naš sport zvanično postaje olimpijski – ko zna?

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here