Jedno od pitanja koje muči čovečanstvo odvajkada jeste da li postoji „onostrano“, odnosno šta nas čeka posle smrti.
I dok naučnici pokušavaju da utvrde istinu o postajanju duše i šta se sa njom dešava nakon smrti tela, sve je više ljudi koji su iskusili kliničku smrt i koji su tada doživeli nešto neobično.
Neke od tih priča su objavljene na društvenoj mreži „Redit“ i, bilo da verujete u raj i pakao ili nešto sasvim drugačije, svakako će vas naterati da se zamislite o tome postoji li život posle smrti.
[wonderplugin_slider id=174]
Porodično okupljanje
Korisnik „Redita“ sa nadimkom „Schneidah7″ ispričao je kako je doživeo udes dok je vozio motocikl.
Odvezen je u bolnicu gde je utvrđeno da je klinički mrtav. Ispričao je kako je, pre nego što su ga odvezli u bolnicu imao viziju o tome kako ga posećuju bliski rođaci.
– Sećam se da sam bio na trotoaru, a onda je sve postalo tamno i tiho. Jedini razlog zašto nisam zaspao bio je taj što sam čuo nekog kako viče: Diži se, hajde čoveče diži se. Tada sam osetio da me neko udara po kacigi (koja je bila veoma spljoštena za moju glavu). Kada sam otvorio oči video sam brata kako čuči na trotoaru pored mene. To je bilo čudno, jer je moj brat umro od predoziranja pre nekoliko godina. Jedino što se sećam je da je gledao na sat i rekao nešto tipa: ‘Biće tu vrlo brzo“, a onda je otišao. Voleo bih da mogu da podelim sa vama još detalja, ali iskreno ne sećam se mnogo toga u vezi sa incidentom i još imam problema sa pamćenjem nakon te nesreće – napisao je on.
Osoba sa nadimkom „altburger69“ imala je bliski susret sa smrću koji je nije sprečavao da se šali.
– Imao sam srčani udar prošle godine i srce mi je tri puta stalo u hitnoj službi. Svaki put kada su me elektrošokom vraćali u život, imao sam osećaj kao da se budim i izgleda da sam svaki put osoblju ispričao drugu kuc-kuc šalu. Nisam video nikakvu svetlost niti išta slično, jednostavno sam imao osećaj kao da spavam – napisao je on.
Kao da spavate
Sličan osećaj kao da spava je imao i korisnik „TheDeadManWalks“. On je mesecima prolazio kroz hemoterapiju kada je počeo da nekontrolisano krvari iz nosa.
Zbog sepse i infekcije njegovo stanje se iznenada pogoršalo nakon čega su ga nekoliko puta oživljavali.
– Najgori deo svega je, kada se osvrnem, to kako je sve izgledalo mirno,. Bilo je to kao da ste želeli da kliknete ‘snuz dugme’ na alarm koji vas budi u sedam sati ujutro. I možda ga čak i kliknete jednom ili dva puta, a onda se setite da morate da idete u školu ili na posao i da spavanje može da sačeka jer još ima stvari koje morate da obavite – naveo je on.
„Monitormonkey“ je opisao kako je bio klinički mrtav nekoliko minuta kada je izgubio dosta krvi tokom operacije.
[wonderplugin_slider id=104]
– Probudio sam se u nečemu što je izgledalo kao svemir, ali nije bilo zvezda ili svetlosti. Nisam lebdeo da tako kažem, samo sam postojao. Nije mi bilo ni toplo, ni hladno, nisam bio ni gladan ni umoran – sve je bilo nekako mirno i neutralno. Znao sam da negde u blizini ima svetlosti i ljubavi, ali nisam bio u žurbi niti imao potrebu da odmah odem do nje. Sećam se da sam razmišljao o svom životu, ali to nije bilo kao montaža u filmovima. Više kao da sam lenjo prelistavao knjigu, a isečci su se izdvajali tu i tamo. Šta god da je bilo, promenilo mi je mišljenje o nekoliko stvari. I dalje se bojim da umrem, ali ne brinem se šta će se nakon toga dogoditi. Kao da sam bio uvučen u crnu rupu – napisao je on.
