U jesen 2015. godine porodica Kovač iz Gajdobre, zasadila je lešnik na površini od pet katastarskih jutara.
Na ovaj korak, odlučili su se pre svega, jer su uvideli da je zarada od ratarskih kultura, koje su pre toga gajili na ovoj površini bila mala, sa malim izgledima da se u perspektivi uveća.
– Jedan od razloga što smo se odlučili za proizvodnju lešnika, bila je svakako velika tražnja za ovim proizvodom na našem tržištu, a sa druge strane relativno mala ponuda. Naime, Srbija u ovom trenutku uvozi 75 odsto svojih potreba za lešnikom. U jesen 2015. godine, pokrenuli smo proizvodnju lešnika, zasadivši oko 1.400 komada ovog voća, na površni od pet katastarskih jutara.
– Protekle godine imali smo prvi rod koji je bio sitan, i na neki način zanemarljiv. Ozbiljniji rod očekujemo naredne godine, pod uslovom da sve bude išlo nekim normalnim tokom – kaže Nemanja Kovač.
[wonderplugin_slider id=64]
Nemanja posebno ističe da su dosadašnja ulaganja u proizvodnju koju su započeli bila velika, počev od nabavke sadnica, preko rezidbe, pa sve do đubrenja zemljišta.
– Najveća ulaganja u zasad lešnika su u prvih četiri – pet godina. Naime, u tom periodu, stalno se ulaže u proizvodnju ove kulture, a kako prinosa nema, nema ni prihoda. Međutim, kako je reč o voću, koje ima vek trajanja od 60 – 70 godina, sva ta ulaganja će se višestruko vratiti. U našem voćnjaku zasađena je žbunasta leska koja je otporna na visoke i niske temperature, i koja „traži“ mnogo vode.
– Iz razloga što joj je neophodna veća količina vode da bi rodila i plod iznela do kraja, bili smo prinuđeni da ugradnjom pumpi za vodu, rešimo problem zalevanja zasada lešnika. S obzirom, da se manje – više u ovom poslu zasniva na upotrebi različitih mašina i tehnike, ljudski rad je sveden na minimum, i uglavnom se svodi na orezivanje lešnika – kaže Nemanja.
U poslu kojim se porodica Kovač bavi u poslednje tri – četiri godine, kako Nemanja ističe, plasman lešnika je zagarantovan.
– Prodaja lešnika bar do sada je kod nas, išla veoma dobro. Cena je stabilna i ona iznosi oko osam evra za jedan kilogram očišćenog lešnika. Nakon branja lešnik odlazi u skladišni prostor, gde ostaje do dvadest dana, a posle toga sledi odvajanje ploda od ljuske. Po jednom stablu maksimalan rod je deset kilograma lešnika u ljusci, a prilikom čišćenja na ljusku otpada 58 odsto njegove težine. Da bi bili uspešni u ovom poslu, morate ceo proizvodni ciklus zaokružiti, u protivnom izostaće očekivani rezultati – ističe Nemanja.
Uz mehanizaciju koju u ovom trenutku već poseduje za proizvodnju kojom se bavi, Nemanja planira da u naredne dve godine nabavi kalibrator, krckalicu i separator.
– Do sada sam u proizvodnju lešnika uložio 15.000 evra. Svakakao da bi ulaganja bila još veća da nisam imao traktor i priključne mašine. Za sada mi u ovom poslu pomažu uglavnom otac i majka. Posao jeste obiman i traje od februara do oktobra, ali ne žalimo se. Pauza traje svega tri meseca. Prve poslove u ovoj godini u zasadu lešnika već sam počeo.
– Naime, obavljena je redovna analiza zemljišta, nakon koje ćemo odrediti koje ćemo veštačko i prirodno đubrivo unjega unositi, tokom ove godine – rekao je Nemanja.
Preci gajili vinovu lozu
Nemanja sa ponosom ističe da njegova porodica, potiče iz Hercegovine, tačnije da su njeni koreni iz Popova Polja.
– Kod mojih predaka, pradedova i čukundedova, gajenje vinove loze bila je tradicija. Međutim, mada je ostao žal za zavičajem predaka, dolaskom u Vojvodinu posle Drugog svetakog rata, okolnosti su se promenile, tako da mi njihovi potomci, umesto vinove loze gajimo lešnik – kaže Nemanja Kovač.
