Probudila sam se jutros sa suzama u očima. Opet isti san. Ustvari ne isti san, ali ista tema, ako tako može da se kaže.
Ne znam da li svi imaju takve snove. Ne znam ni da li takvi snovi zahtevaju neku posetu psihologu. Nisu česti, pa ih nekako ubacim negde u neku fioku u glavi da skupljaju prašinu kao sudski predmeti.
Išla sam na neko putovanje sa tri meni nepoznate ženske osobe, ali u snu one su mi prijateljice. Njih tri same i ja sa detetom. Svašta smo nešto trebale da radimo, obiđemo i vidimo. Jedan dan smo se uputile na plažu, spremile se i kad je trebalo krenuti, one su otišle rekavši mi: „Ti ne ideš“.
Probudio me je muž sa kafom i skoro spremnim doručkom. „Ja sam sve pripremio, ti samo napravi“, rekao je. Nasmejala sam se, ali u mojim očima još je bilo suza. Još sam osećala onu mučninu iz sna. Radilo se ustvari o neprihvatanju činjenice da sam sa 20 rodila dete, udala se i tako, prema mišljenju mnogih, propustila svašta u životu.
Bilo je onih koji su mi drsko tvrdili da sam požurila, pa i kad kažem da ne mislim da sam požurila, oni su nastavljali i insistirali da se složim da njima jer oni bolje znaju. Bilo je onih koji su se bečili i u neverici pitali „Ju pa zašto tako rano“, „Ma doći će ti dan kad ćeš morati da se „iživiš“, pa će ti onda brak propasti“.
Dok ne promeniš 23 partnera, ne završiš pet fakulteta, popiješ milion kafa sa drugaricama i ne opališ bezbroj selfija, naravno bez neke dece i muža, nisi spremna za brak? Od kad to ima veze sa životom?
„Ma terajte se u tri k….“, htedoh reći svaki put. Ali nisam. A trebala sam pojedinima reći jednostavno to. Jer da li je normalno da neka žena doživi da je prekim pogledom gledaju jer je odlučila da stvori porodicu sa 20 godina? Da li je normalno preko pogledati ženu koja je odlučila bilo kad to da uradi? Da li je normalno sa podsmehom podsetiti mene da imam dete pa eto ne mogu u grad ili na koncert.
Brakovi se raspadaju. Udali se i ženili sa 20 ili 40, oni mogu da se završe razvodom. Neki se ne ižive nikad, ne požele decu, a ako ih dobiju, nastave po starom i nikad ne sazre. Neki ljudi su ludi sa 18, a neki ostanu kreteni i sa 50. Godine su samo brojevi i pocepani listovi na kalendaru. A kad mi neko da univerzalnu definiciju sintagme „iživiti se“, možda je i uzmem u obzir.
Za mene to jeste prošlost, starija ćerka još malo puni 9 godina i prevazišla sam te „tuđim životima opterećene manijake“ (najblaže rečeno). Ali vrati se u san. Nerazumevanje i neprihvatanje zbog nečeg najnormalnijeg i najprirodnijeg. A ja se kao idiot trudila da ih razumem i prihvatim.
Lepo je meni moj MUŽ rekao „nema Dragana prijatelja u životu, tvoja porodica te voli i tu da te razume i prihvati. Ostalo sve teraj u tri lepe“.
Najblaže rečeno.
