Branimir Džoni Štulić, upečatljivo ime rock-a, svojom poezijom i interpretacijom u bendu Azra je stekao simpatije mnogobrojne publike različitih generacija na prostorima stare Jugoslavije. Sinoć je upravo njegova poezija bila inspiracija večeri u bačkopalanačkom kafe baru Viveur.
U organizaciji Tamare Jožić održano je Veče poezije pod nazivom „Usta puna baruta“, a Džonijeve stihove su čitali čitali: Jovana Kešanski, Jelena Tuševljaković, Bojana Vujičić, Milica Kravić, Marko Šalić, Jovana Karanović, Sonja Đordan, Srđan Pavlović, Zvezdana Maksić, Predrag Ž. Vajagić, Milan Bursać, Petar Milić, Svetlana Ceca Panin, Goran Jović i organizatorka Tamara Jožić. Slušači su se stihovi pesama poput „Ako znaš bilo što“, „3N“, „Duboko u tebi“, „Daleko od istine“, „Pave“, „Krivo srastanje“…
Za ovu priliku prirađen je i video matrijal u kom su učestvovali Filip Horvat iz Čakovca, frontmen benda „Fantom slobode“ tribute Azra, Srđan Olman, stand up komičar iz Subotice, Dušan Radivojević, internet zajednici poznatiji kao Lestat Gianni bloger i aktivista iz Novog Sada i sugrađanka Jelena Jandrić koja studira u Banjaluci na odseku glume na tamošnjoj Akademiji umetnosti. Oni su u govorili svoje omiljene Džonijeve pesme i rekli po koju reč o svom viđenju njegovog stvaralaštva. Video je uradio Želimir Križov.
Za lajv muzički deo, pobrinuo se klub klasične gitare AKORD, Đorđe Vuković, Milana Aliđukić, Nenad Pušara. Inače, tokom čitave večeri slušala se samo muzika AZRE.
Utisci o događaju
Jovana Kešanski: „Veče Džonija Štulića mogu opisati sa „Ljudi“. Ne bih ja o stihovima, o izvedbama, o osvetljenju, o visini mikrofona, tišini ili osipanju pažnje tokom večeri, ja uvek o ljudima. I upravo su svi koji su tamo sinoć bili moj utisak. Grlati, nasmejani, sentimentalni, bučni, pripiti, vedri, zbunjeni, originalni, zategnuti ili olabavljeni. Sve sam ih videla dok sam čitala „Ako znaš bilo što“. Dok čitam, volim da gledam lica ljudi. Videla sam da i oni mene pažljivo gledaju i slušaju. Jedan momak je čak ustao iz nekog ćoška i mene je sve to oduvalo. Taj susret naših lica. To ako se ukapirate je najvažnije da bi veče bilo odlično. A sinoć u Viveru su se svi, koliko god slični ili različiti bili, nekako skapirali. Džoni je umešao prste. Zahvaljujući Tamari sinoć smo svi bili u nekom posebnom raspoloženju. I to je dobro. To je najvažnije. Izaći iz svakodnevice“.
Milica Kravić: „Sinoć su se okupili meni dragi ljudi u jednoj interesantnoj večeri. Posle nekoliko godina smo nas 4 dobre drugarice iskoristile priliku da se vidimo i družimo, a sve nas je ujedinila Tamarina ideja čitanja Džonijeve poezije. Lepo tematsko veče, vredno doprinosu kulturi Džonija Štulića“.
