Međunarodni dan mladih koji se obeležava svakog 12. avgusta, bio je povod za razgovar sa našom sugrađankom, karatistkinjom Bojanom Mladežić.
Bojana Mladežić rođena je u Novom Sadu 17. juna 1996. godine. Osnovnu i srednju školu završava u Bačkoj Palanci gde trenutno i živi. Karateom počinje da se bavi veoma rano, a danas je reprezentativka Srbije. Bojana se trenutno sprema za Svetsko prvenstvo u Madridu.
Svaki tvoj sportski rezultat je potkovan trudom, istrajnošću i velikom ljubavlju prema karateu. Kako izgleda tvoja svakodnevna rutina treniranja?
– Za mene karate ne predstavlja samo sport nego i način života. Svakodnevno treniram minimum dva puta, a ukoliko se pripremam za veće takmičenje onda to bude i tri puta dnevno. Prvi trening mi je obično u ranim jutarnjim satima, upravo u ono vreme kada nastupam na takmičenju.
Počinjem sa laganim futinkom i vežbanjem teknike, a zatim prelazim na kate. Treninzi u teretani su mi bazični, a radim i ekplozivne vežbe za povećanje brzine pri pokretu. Pored takvih treninga, obavezno je istezanje koje traje minimalno 20 minuta. Disciplina je obavezna kao i odgovornost prema svom telu.
Zdrava ishrana je veoma bitna kao i dobar san koji je najbolji lek za oporavak. Neophodno je svaki trening uraditi posvećeno i koncentrisano jer nije dovoljno samo „odraditi“ isti.
Krajem aprila ove godine, osvojila si zlatnu medalju na međunarodnom karate turniru „Zlatni pojas“ u Čačku. Pored sjajnog uspeha, koji su tvoji najupečatljiviji utisci sa ovog takmičenja?
-Takmičenje „Zlatni pojas“ jeste jedan od jačih bodovnih turnira koji se održava svake godine u aprilu. Na ovo takmičenje godinama unazad dolaze karatisti iz susednih zemalja. Dešava se da imamo direktan meč sa takmičarkom koja se sprema za Evropsko prvenstvo, to i jeste draž ovog turnira. Ovo je odlična prilika da se oproba fizička sprema. Tokom „Zlatnog pojasa“ takmičila sam se sa karatistkinjama sa kojima sam se takmičila i na balkanskim prvenstvima.
Velika posvećenost sportu iziskuje pre svega motivaciju koja će te voditi ka daljem usavršavanju. Svaki neuspeh jednako je bitan kao i uspeh jer sa sobom donosi novo iskustvo koje će ti koristiti u nekom narednom takmičenju. Šta te najviše motiviše da ne posustaneš i istraješ u svojim ciljevima?
– Sportistu uvek vodi želja za novim dokazivanjem samom sebi. Pored uspona, neminovni su i padovi, a tada je najbitnije uzdići se iznad situacije i shvatiti da je poraz iza nas i da u sledeću borbu moramo ići jači, sa novim iskustvom i podignute glave. Neophodno je prevazići prepreke i pronaći način za bolje usavršavanje.
Moja svakodnevna motivacija jeste san da jednog dana postanem legenda karatea. Uspesi su prolazni, ali je ovo nešto što mi daje energiju da i dalje budem ambiciozna i uporna.
Prošlog meseca si dobila majstorsko zvanje u karateu, crni pojas-1. dan. Objasni nam šta to konkretno znači u ovom sportu?
– Moram istaći da već duži period imam braon pojas i usled nedostatka vremena nisam imala mogućnost da se spremim za polaganje jubilarnog crnog pojasa. Ove godine sam to uspela jer sam se odrekla određenih privatnih stvari kako bih ostvarila svoje sportske ciljeve.
Crni pojas jeste vrh karatea koje se ne završava na ovome već se nastavlja ka usavršavanju i usvajanju novih veština i znanja. Crni pojas čini skup svih boja prethodnih nivoa (beli, žuti, oranž, zeleni, plavi i braon). Smatra se da ovo nije znak pobede i saznanja već znak mraka.
Kao mlada sportistkinja sa velikim brojem uspeha iza sebe, predstavljaš uzor mnogima. Koji je tvoj savet za decu i mlade ljude koji tek počinju da se bave nekim sportom?
– Svakodnevno savetujem kako najmlađe tako i starije o dobrobitima bavljenja nekom aktivnošću. Sportom možete da se bavite kao rekreativac, kao profesionalni sportista ili iz hobija. Na vama je da za početak probate. Ništa nećete izgubiti, a vaše zdravstveno stanje može samo da se popravi. Veoma je važno pronaći sebe. Karate je odskočna daska za mnoge sportove, a ukoliko se ne pronađete baš u ovoj disciplini uvek treba istražiti i druge sportove i pronaći ono što vam najviše odgovara.
