U subotu, 15. juna ove godine na 51. godišnjicu smrti u Despotovu je održan skup porodice i prijatelja Petra Igića, prvog posleratnog predsednika Opštine Despotovo.
Sećanje na svog oca, Petra – Peru Igića, organizovali su Ivana Radišić iz Novog Sada i dr Rajko Igić iz Čikaga. Skup je okupio dvadesetak posetilaca iz Novog Sada, Despotova,Tovariševa, Čortanovaca, Bođana, Čikaga, Bača i Bačke Palanke.
Goste je ispred Mesne kancelarije pozdravila Živna Laćarak. Interesantno je, kazivali su stariji meštani, kako je izabran prvi posleratni predsednik. Kada je vojska Crvene armije oslobodila selo, stariji meštani su se sastali i odlučili daformiraju lokalni organ vlasti. (Tada još nije bilo uobičajene preporuke Partije za kandidata, a ni stranačkih preporuka – kao danas).
[wonderplugin_slider id=64]
Za predsednika je izabran Petar (čika Pera) koji se upravo vratio sa četvorogodišnjeg prisilnog rada iz Nemačke. Kada je Pera imao tri godine izgubio je majku, a tri godine kasnije i oca. On i njegova malo starija sestra Ruža postali su siročad koju su othranili daljni rođaci. Petar nije imao uslova da redovno pohađa osnovnu školu jer je živeo na salašu, ali je kasnije kao samouk tako savladao matematiku da je posle oslobođenja u vreme agrarne reforme s pomoćnicima izvršio podelu zemljišta u sentivanskom ataru. (U to vreme bilo je malo geodeta da obavljaju te obimne poslove).
Kada su kasnije inženjeri proverili podelu, ustanovili su da je čika Pera sa svojom ekipom taj posao obavio besprekorno. Poziv da pređe u Novi Sad na visoku funkciju nije prihvatio jer nije želeo da se odrekne religije i postane član Komunističke partije. Kasnije je u zemljoradničkoj radnoj zadruzi obavljao dužnost brigadira. Sećanja na deda Peru, njegovu suprugu i njihove pokojne ćerke, kazivali su članovi njegove porodice i prijatelji: Božica Mašović, Mira Marović, Aleksandar Radišić, Mile Radojčin, Drenka Kulaš, dr Boris Igić, Isa Sekicki, Kata Raletić, ing Slobodan Igić i Kajka Igić Jović, a pesmu „Mome ocu“ (objavljena je u knjizi „Lazi Kostiću iz Čikaga“) napisao je Rajko.
