Krv – dragocenu tečnost koja život znači, Braniislav Milovac je do sada dao 120 puta.
Mogao je Branislav pored svog imena upisati i više od 120 davanja, da ga u tome nije sprečila očeva višegodišnja teška bolest, a nekoliko akcija je propustio tokom korišćenja godišnjeg odmora, kada je bio izvan Obrovca.
– Prvi put krv sam dobrovoljno dao tokom služenja vojnog roka. Dogodilo se to 1980. godine u Zadru. Služeći vojsku dva puta sam dobrovoljno dao krv. Nakon skidanja vojničke uniforme, zaposlio sam se u bačkopalanačkoj „Majevici“, pa sam kao njen radnik redovno davao krv. Krv sam jednom prilikom dao namenski bratu u Beogradu, a dva puta sam krv dao u Republici Srpskoj, jednom u Banjaluci, drugi put u Bijeljini – započeo je svoju priču Branislav.
Za pedeset davanja, Branislavu je dodeljena značka, a za jubilarno stoto davanja, uručena mu je umetnička slika.
– Kada sam prvi put dao krv u JNA, nisam ni slutio da će jednog dana pored mog imena biti upisano 100 i više davanja, a upravo to se dogodilo. Kao i većina ostalih dobrovoljnih davalaca, i ja krv dajem kako bi pomogao ljudima koji se nađu u nevolji, zbog povrede, bolesti ili je u pitanju saobraćajna nesreća. Pored toga, svako davanje krvi je i kontrola vlastitog zdravstvenog stanja, što je u vremenu u kome živimo, svakako jako važno.
[wonderplugin_slider id=64]
– U vreme kada je moj otac Petar bio bolestan od leukemije, što je potrajalo gotovo dve godine, bio sam sprečen da dajem krv, ali sam nakon njegove smrti nastavio sa akcijama davanja krvi, koje se organizuju četiri puta godišnje u obrovačkoj zdravstvenoj ambulanti, – ističe Branislav.
Branislav planira da daje krv sve do 65 godine starosti.
– Svako davanje krvi me na poseban način oplemeni. Sama pomisao da sam pomogao nekome mnogo mi znači i uvek me na neki način „tera“ da se odazivam svakoj sledećoj akciji. Uostalom, svako od dobrovoljnih davalaca krvi, davanjem ništa ne gubi, već samo dobija, – kaže junak ove priče.
Branislav hvali rad Mesne organizacije Crvenog krsta iz Obrovca, koja je izuzetno zaslužna što se na svaku akciju davanja krvi u ovom mestu, odazove 50 – 60 davalaca krvi.
– Velike zasluge što je naša mesna organizacija jedna od najaktivnijih u bačkopalanačkoj opštini, svakako pripadaju Milovanu Saviću sekretaru, koji odlično obavlja svoj posao na terenu. Savić nastoji da stalno aktivira stare i mobiliše što veći broj novih davalaca, što svakako nije ni malo lak posao. U svoj humani rad uključio je i suprugu. Njegova uloga u rezultatima koje iz godine u godinu beležimo je svakako velika, pa mu i ovom prilikom odajem priznanje – naglašava Branislav.
U akciju dobrovoljnog davanja krvi, Branislav je usmerio i svoja dva sina.
– Moji sinovi Marko, rođen 1982. godine, i Petar, rođen 1985. godine, krenuli su mojim stopama u davalaštvu krvi. Imamo istu krvnu grupu „O“ pozitivna. Njih dvojica već sada pored svog imena imaju upisana mnogobrojna davanja krvi. Nadam se da će i oni takođe jednog dana uključiti svoju decu, pa da i oni tako nastavti porodičnu tradiciju davanja krvi. Biću veoma srećan ako tako bude – rekao je na kraju Milovac.
Slučajno dao krv unuku
Zanimljivo je da je jedan od dvojice unuka Branislava Milovca, jednom prilikom dobio dedinu krv.
– Kada se moj unuk Dušan kao mali razboleo u bolnici u Novom Sadu primio je krv. Kasnije kada je sve završeno, uspeo sam putem medicinskih radnika, saznati da je sasvim slučajno tom prilikom primio moju krv, prikupljenu u jednoj od akcija – rekao nam je Branislav Milovac.
