Stefan Švabić (24) iz sela Čepure kod Paraćina u 10. godini je počeo da gaji papagaje, a danas živi od toga. I to dobro, kako sam kaže. Njegove ptice koštaju od 80 do 2.000 evra, a kupaca ima toliko da ne može da postigne tražnju, piše „Telegraf“.
Ovom mladom čoveku ne treba zavideti na zaradi koliko na blagodeti što radi ono što voli „najviše na svetu“.
– Dan kada sam kao dete roditelje na nekom vašaru ubedio da mi umesto jednog kupe sva četiri preostala papagaja od prodavca bio je od mojih najsrećnijih. Tako je počelo. Sledeće sam kupovao sam, štedeći od para za užinu i igračke. Da bih svojim pticama i njihovom podmadku obezbedio lepo mesto za život, sa desetak godina sam počeo da pravim kaveze od drveta, a sa 15 da varim metalne. Roditelji nisu hteli da plaćaju majstora, niti sam im tražio, bio sam srećan što tolerišu moje kaveze i sve napuštene štence koje sam donosio kući – smeje se Stefan.
Danas ima 15 vrsta papagaja, ukupno oko 100 ptica koje žive na 200 kvadratnih metara pod kavezima u delu kuće. Ove ptice žive u parovima, a svaki par ima svoj „stan“, mnogi sa terasom. Neki od parova sami čuvaju svoje bebe, nekima ih čuva Stefan, u inkubatorima ali i „ptičijem vrtiću“.
– Imam posebnu prostoriju gde su inkubatori, ali i kavezi za mladunce od par meseci. Tu najmlađe hranim na špric. Oni jedu na 45 minuta, danju i noću, pa se tako i budim. Stariji se hrane ređe, pa je posla ceo dan. Već tri godine imam bebe svakodnevno, nekada i po 60 u isto vreme, što bi za nekoga bila prevelika obaveza, ali ja ih toliko volim da mi ništa nije teško – kaže Stefan za Telegraf.
Od prva četiri papagaja pre deceniju, do danas, Stefan je izučavao literaturu posvećenu ovim životinjama. Najčešće je nabavlja iz inostranstva. Njegov cilj je da pticama obezbedi uslove za život najpribližnije onima u prirodi. Papagaji jedu meku i zrnastu hranu svakodnevno. Meka je- kuvana jaja, voće, povrće i klijavo seme. Zrnasta predstavlja 10 vrsta semena. Papagaji dobijaju prostor za život u zavisnosti od njihove veličine.
– I uvek je to par, mužjak i ženka. Kada imam više mladih, žive svi zajedno, otprilike četiri godine. Kako se primiče njihovo vreme zrelosti tako se oni biraju. Kada odaberu saputnika, to je za ceo život, a nekima je životni vek i po 80 godina. Nije redak slučaj da, ako jedna prica umre, druga presvisne kroz mesec ili dva od tuge – svedoči Stefan.
Od rasa on drži papagaje iz porodice Aleksandar, braunouhe papagaje, senegalske, one iz porodice Amazonac, žakoe, edele, kakadue, are i albe, najpitomije od svih.
Dok Stefan priča, dve albe koje imaju po par meseci skaču mu na glavu i rame, vuku za duks, umiljavaju mu se mazeći ga glavom po vratu. Na kraju mu grickaju uvo, pa počinju da vrište jer on više pažnje poklanja strancima nego njima. Stefan ih mazi i češka ne bi li se „deca“ smirila.
– Bili su mi prioritet i kada sam studirao u Novom Sadu prava, dva puta nedeljno sam putovao za Paraćin zbog njih. Kao apsolvent prava, sa prosekom devet, shvatio sam da pravni sistem ne funkcioniše onako kako sam ja mislio i kako bi trebalo i odustao od studija. Nisam mogao da postignem oba, pa sam birao. Posvetio sam se papagajima i ostvario svoj san – da radim ono što najviše na svetu volim i da praktično uopšte i ne radim, nego uživam – kaže ovaj mladić.
Dodaje da ne bi menjao svoje dvorište i selo ni za penthaus u Njujorku, te da nikada ne bi mogao da radi u firmi od devet do pet, ni za 10.000 evra mesečno. Stefan živi sa babom i dedom, roditeljima i dve sestre, a od ove godine će i sa izabranicom.
Uz Stefana je u okolini u posao sa papagajima ušlo još pet mladih ljudi. On kaže da ovo nije naivan biznis i da bi, kada bi država uredila ovu oblast što se tiče uzgoja i prodaje, mogla bi da ubire porez od značajnog broja uzgajivača. Potražnja za papagajima je velika i u inostranstvu, ali propisi srpskim uzgajivačima potpuno „vezuju“ ruke.
