Dok se neka sela u Srbiji prazne i ostaju bez stanovnika, poljoprivrede i života, ima i onih koja se uspešno razvijaju, a neretko se dešava da tome doprinose posebno žene i to mlade.
Takav je slučaj sa selima u opštini Knić u Šumadiji, a u tom kraju dominira stočarstvo i voćarstvo.
Uz modernu tehnologiju ni stočarstvo više nije zahtevno kao ranije
Dragana Pantelić živi u selu Brestovac u ovoj opštini i osam godina se poljoprivredno gazdinstvo nalazi pod njenim imenom i vođstvom. U ovom poslu nije sama, ima pomoć supruga, ali sve poslove lako obavlja i sama. Na njihovom imanju nalazi se 23 krava i junica, a u toku jednog dana na ovoj farmi proizvede se 300 litara mleka.
„Nema tu posla koji je toliko težak, danas je sve savremeno i olakšano tako da nema, kao ranije što je bilo, da moraš da nosiš koncentrat ili nešto drugo, tu je sada mešaona, samo prinosimo i izručujemo. To skraćuje sigurno sat i po vremena posla, od ranijih tri sata to se sada svodi na sat i po. Uz pomoć supruga, u tom vremenskom periodu uspem da obavim taj posao,“ objašnjava Dragana.
[wonderplugin_slider id=181]
U razvoju proizvodnje znatno su joj pomogle subvencije od kojih je dobila 400.000 dinara i uspela da obezbedi mešaonu i mlekovod. Njen suprug Darko Pantelić dodaje da sve poslove oko krava i proizvodnje mleka obavljaju zajedno.
„Neko više, neko manje i to nikad ne može da se meri. Ženski posao je težak, ali šta da se radi, tu smo da se pomažemo. Proizvodimo kompletnu hranu za tu stoku što se tiče i kukuruza i pšenice i oko jedan i po do dva hektara kupusa radimo svake godine,“ navodi on.
Ostanku žena na selu pomaže i opština. Rukovodilac kancelarije za poljoprivredu opštine Knić Mirjana Pavlović navodi da je u selima ove opštine veći broj mladih poljoprivrednica zabeležen u poslednje dve do tri godine.
„To su žene koje se zaista bave poljoprivrednom proizvodnjom, nisu samo na papiru nosioci nego ulaze u ozbiljnu priču, bilo da je u pitanju stočarstvo ili voćarstvo, ali mahom su to te dve brane,“ objašnjava Pavlović.
Ona dodaje da su žene te koje u ovoj opštini imaju prednost pri ostvarivanju prava za dobijanje subvencija, prenosi RTV.
Položaj žena na selu: Nevidljiva radna snaga
Da će se i država u narednim godinama više posvetiti zadržavanju žena na selu kroz različite podsticajne mere, rekao je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, prenosi RTS.
„Ministarstvo poljoprivrede ima čitav spektar mera za podsticaj, ali tu nije kraj i u budućnosti bi moglo da dođe do izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu, a jedna od njih bila bi da ženama koje su članovi poljoprivrednih gazdinstava budu data veća prava kako bi ostale na selu,“ ukazao je on.
Da se mladi sve više odlučuju za bavljenje poljoprivredom potvrđuje i činjenica da je u toku 2019. godine na listi za subvencije bilo oko 5.500 njih, dodao je Nedimović.
„Vlada Srbije 2017. godine je odlučila da primeni mere podrške početnicima u poljoprivredi koji imaju do 40 godina. Uvek će biti onih koji će pokušati da zloupotrebe subvencije, ali postoje stroge mere kontrole,“ napomenuo je on.
Posebno je istakao da te mere imaju dalji cilj, ukazujući na oživljavanje sela kroz osnivanje porodica i razvoj njihovog života i rada u ruralnim sredinama.
[wonderplugin_slider id=177]
„Ako nema žena nema ni zasnivanja porodica, a ni razvoja. Druga mera bi se odnosila na zemlju u parlogu, odnosno na zemljište koje se ne obrađuje. Trebalo bi takvo zemljište ponuditi pod povoljnim uslovima na duži vremenski period i uz povoljne cene,“ dodao je ministar.
U razvoju sela, smatra on, znatno mogu da pomognu IPARD projekti, a posebno, ističe, IPARD 3 fondovi.
