Тиквице потичу из Мексика, а човечанство их конзумира од давнина, већ 10000 година. Заједно с дињама и краставцима, сврставају се у породицу бундева, а постоји велики број различитих врста које се разликују у облику, величини, боји и укусу.
Најбољи укус имају плодови који су дугачки до 15 цм. Осим самога плода јестиви су и цветови тиквица који се обично похују.
Спектар нутријената које осигуравају тиквице поприлично је импресиван. Наиме, тиквице су изванредан извор мангана и витамина Ц, врло добар извор магнезијума, витамина А, калијума, прехрамбених влакана, фолне киселине, фосфора, бакра и витамина Б2. Магнезијум игра важну улогу у превенцији срчаног и можданог удара, а заједно с калијумом игра улогу у регулацији крвног притиска. Антиоксиданси витамин Ц и бета-каротен, спречавају оксидацију холестерола и последично смањују ризик за атеросклерозу.
Фолна киселина учествује у регулацији нивоа хомоцистеина, док прехрамбена влакна утичу на смањење повишеног холестерола. Наиме, и повишен ниво хомоцистеина и повишен ниво холестерола добро су познати чиниоци ризика за развој болести срца.
Ово поврће садржи и веома малу количину калорија (17 калорија на 100 грама) и као такво се препоручује у дијетама за мршављење. Осим тога, природни је диуретик, па се у народној медицини користи за избацивање сувишне течности из организма, а верује се и да снижавају холестерол и прочишћавају крв, а такође побољшавају и концентрацију. Такође садржи знатне количине витамина Ц.
Нутријенти које садржи тиквица благотворно делују и на здравље пробавног система. Висок унос прехрамбених влакана подстиче пражњење црева, а самим тим и уклањање токсина из организма, док, према неким студијама, фолна киселина, витамин Ц и бета-каротен пружају заштиту станицама црева од спојева који су потенцијални карциногени.
Антиоксиданси витамин Ц и бета-каротен имају и противупално деловање што их чини благотворнима код стања као што су упални процеси, астме, остеоартритис и реуматоидни артритис.
Екстракт добијен из тиквице показао се благотворан и у ублажавању симптома бенигне хиперплазије простате, стања које неретко захваћа мушкарце изнад 60 година, а које узрокује болно и отежано мокрење.
Тиквице спадају у малобројну групу намирница која има мерљиву количину оксалата, компонената које, ако су у телесним течностима присутне у високим концентрацијама, могу кристализовати и узроковати здравствене проблеме. Због тога се особама с нарушеним функцијама бубрега и мокраћне бешике сугерише избегавање тиквица. Надаље, оксалати могу ометати апсорпцију калцијума, па се особама које узимају суплементе калцијума сугерише да тиквице једу барем 2-3 сата пре него што унесу калцијум!
