Обичаји за Бадњи дан и Божић

Највише обичаја везује се за Бадњи дан и Божић

3376
Фото: Getty images

Православни верници, чија црква поштује стари јулијански календар, Божић, рођење Исуса Христа, прослављају 7. јануара. Претходи му божићни пост, који траје од 28. новембра до 6. јануара.


Основни циљеви поста су: прослављање Бога и његових светих и очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти. Пост подразумева молитве и чињење доброчинстава, уздржавање од лоших мисли, жеља и дела, као и уздржавање од мрсне хране.

Божић означава тренутак промене у природи, завршетак циклуса који је трајао годину дана и почетак новог вегетационог периода. Последњи дан пре Божића и уједно последњи дан божићног поста је Бадњи дан. Бадњи дан је дан поста и за оне православце који иначе не поштују строга правила поста, додуше мало мање строжа од правила током осталих постова.

Божићна печеница

На Бадњи дан у кућу се уноси печеница. Двојица мушкараца печеницу носе на ражњу, и по уласку поздрављају домаћина и честитају му празник. Занимљиво је да у кућу морају ступити најпре десном ногом. Домаћица посипа печеницу и домаћина овсем и одговара честиткама.

Печеница која је по традицији у нашем народу најчешће прасе, назиме или јагње, другачије се назива још и веселица. Пече се на Туциндан, то јест 5. јануара. Када се на Бадњи дан унесе у кућу наслања се на источни зид, где стоји све до Божића. На Божић се једе. У нашој традицији постоји обичај да се на Божићној трпези не смеју наћи гуска, патка, ћурка или било каква кокош, због веровања да је перната живина симбол назадовања и растурања куће, јер кљуца и баца земљу иза себе.

На Бадњи дан, а у неким крајевима и претходног дана, неко од укућана одлази у шуму и донесе грану младог церовог или храстовог дрвета, којој претходно назове: „Добар ти дан, бадњаче“ и поспе је житом. На Бадњи дан се, по православном обичају, враћају сви дугови и све позајмљене ствари.

Бадњак

Бадњак се у кућу уноси на Бадње вече. Једним делом се некада ложила ватра, а када прегори, он се носио у штале и торове, док се други део чувао за положајника, који би га палио на сам дан Божића. Овај обичај се и данас понегде поштује, а у градским срединама бадње дрвце или гранчица се купује на пијаци, уноси се у кућу чак и дан-два раније. Многи га ките пресним или сувим воћем и бомбонама, а испод њега стављају поклоне за најдраже.

Паљењу бадњака црква је дала обредни смисао – грејање око бадњака симболизује загревање љубављу присутних укућана јер свако овај празник обележава у свом дому, а светлошћу ватре разгони се мрак празноверја, незнања и неверовања и укућани се озарују миљем и обиљем.

Слама

Слама (симболизује сламу на којој је рођен Исус Христ и њеним уношењем у дом се уноси Божји благослов) саставни је део обележавања Бадње вечери. По старим обичајима уносила се у кућу заједно са бадњаком и распростирала се по поду испод стола, где је стајала све време Божића. У многим крајевима на њој се и вечерало за Бадње вече. Данас је у урбаним срединама слама симболично привезана црвеним концем за бадњак.

Трпеза и обичаји за Бадњи дан и Божић

За Бадњи дан се припрема посна трпеза: суве паприке пуњене поврћем, само пиринчем или пасуљем, посна сарма од соје и црног лука, посни пасуљ, пита купусник у неким крајевима, понегде кромпируша или пита с орасима, пихтије од боба, риба, салата од кромпира, салата од пасуља и црног лука, уз орашасте плодове и сушено воће, печену бундеву, компот, посне штрудле и ситне колаче. На столу је и оно жито које је натопљено у воду на Никољдан, као показатељ почетка новог вегетационог периода и новог живота.

У неким крајевима за Бадње вече се меси чесница, обредни хлеб, који се другде меси на сам дан Божића. Мешење овог хлеба прате разна правила и обреди, али му је заједничко да се меси од белог брашна, да садржи онолико делова колико има укућана, да се украшава разним фигурама које симболизују веру, чељад, стоку, њиве, воће… и да се у њега ставља парица.

После резања овог хлеба, што чини домаћин куће уз молитву, кувану пшеницу, црно вино и свећу, сви укућани окрећу хлеб с лева надесно, па га разделе између себе. За онога ко пронађе парицу верује се да ће у наредној години бити срећне руке, посебно благословен и да ће га пратити срећа и благостање.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here