Centar za socijalni rad Bačka Palanka, 27.01.2020. godine bio je domaći savetnicama iz Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu Aleksandri Raičević i Jeleni Višekruni, koje su realizovale edukaciju na temu dečijih emocija.
Pored stručnih radnika našeg CSR edukaciji su prisutvovali i pedagozi, psoholozi, socijalni radnici iz Centara za socijalni rad Šid, Bački Petrovac, Vrbas i Titel.
Emocionalni razvoj je jedan od važnih procesa u razvoju ličnosti koji se odvija pod uticajem faktora sazrevanja i socijalnog učenja.
EMOCIJE- subjektivni doživljaj objektivne stvarnosti. Dečije emocije su jednostavne, spontane, odmah se izražavaju, česte su i kratkotrajne. Deca su u stanju da u toku samo nekoliko minuta budu i srećna i besna i tužna. Njihove emocije su snažne, dete ne zna da ih sakrije, ono pokazuje svoje emocije otvoreno, što omogućava lakši uvid u njegovo opšte stanje.
Brzina i snaga emocionalnog reagovanja kod dece pod snažnim je uticajem temperamenta deteta. Sa uzrastom dečije emocije se sve više diferenciraju. Pod uticajem faktora sredine deca polako kontrolišu svoje emotivne reakcije – socijalizuju se.
[wonderplugin_slider id=179]
Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih ličnih doživljaja i iskustva. U specifičnim emotivnim situacijama svako dete reaguje na drugačiji (svoj) način. Po rođenju postoji jedna emocija, neodređeno stanje uzbuđenosti. Sve ostale emocije se razvijaju iz nje.
Razvitak emocija zavisi od naslednih osnova i od učenja. Primarne emocije (gnev, strah, radost, tuga, gađenje) se rano razvijaju, univerzalne su što znači da se javljaju u svim kulturama, ali se način ispoljavanja menja pod uticajem sredine i učenja. Složene emocije su one koje se odnose na druge ljude (ljubav, ljubomora, mržnja, zavist, sažaljenje, strahopoštovanje) i one koje se odnose na samoprocenu, kao što su osećanja uspeha i neuspeha, ponosa, krivice, kajanja…
Razvoj složenih emocija je povezan sa procesom socijalizacije i mogu se vezivati za interesovanja, stavove, vrednosti i pojedine crte ličnosti. Svi mi koji podižemo decu konstantno šaljemo deci poruke o tome kako da misle, osećaju i kako da se ponašaju, kao i poruke o tome kakvo je dete. Slanjem negativnih poruka samo ćemo potvrditi negativnu sliku deteta o sebi, što će uticati na dalje negativno ponašanje koje će dovesti do predvidljive negativne reakcije, zato treba akcenat staviti na pozitivna ponašanja deteta i pozitivnu reakciju odraslih.
