Voleo bih kada bi se Bački Petrovac ponovo vratio na svoju tradicionalnu poziciju, kada bi ponovo hmeljarnik sa ovog prostora važio za jedan od najkvalitetnijih u svetu, kaže Rastislav Struhar, direktor plantaža Petrovec d.o.o.
Tradicionalno uzgajanje hmelja u Bačkom Petrovcu ove godine navršilo bi 250 godina, da se 2010. nije sa tim skoro sasvim prestalo. Srećom, prestanak je bio kratkoročan, jer se proizvodnja obnovila 2014. godine. Rastislav Struhar, direktor plantaža „Petrovec d.o.o.“, po struci inženjer agronomije, objasnio je da se pre šest godina sa gajenjem krenulo ispočetka, piše „Agroklub“.
„Početak proizvodnje bio je veoma težak. Najpre u finansijskom smislu. Zasnivanje hmeljarnika podrazumevalo je đubrenje, pripremu zemljišta, sadnice, stubove, sajle-žice, sistem za navodnjavanje i sve drugo. Bez kupovine zemlje, bilo je potrebno uložiti između 30.000 i 35.000 evra. Potom, stručnost. Potrebno je mnogo znanja kako bi se ostvario pun prinos kvalitetnog hmelja“, kaže Struhar.
Povoljna prilika za ponovno pokretanje proizvodnje hmelja desila se sa razvojem kraft pivara. Logično, jer ove pivare troše i do deset puta više hmelja od drugih.
Nastavio utabanim putem hmeljarstva
Nalaženje stručnjaka, kaže Struhar, nije bilo teško, zato što je hmelj oduvek bio jedna od vodećih asocijacija na Bački Petrovac, toliko da se hmelj nalazi i na grbu ovog mesta.
„Reč je o ljudima sa ogromnim iskustvom, koji su svoje znanje sticali u vreme kada je hmelj kod nas bio zastupljenija kultura. I danas su nam konsultanti doktori hmeljarstva koji su sada u penziji, ali nam, svejedno, svojim savetima, uvek izađu u susret. Ja sam sve što znam o hmelju naučio od svog pokojnog oca i vrsnih stručnjaka sa kojima je sarađivao. Zato je bilo sasvim očekivano da nastavim već poznatim, na neki način, ipak utabanim putem.“
[rev_slider alias=“webmarketing“][/rev_slider]
Na osam hektara do 6.000 sadnica
Iako u hmeljarniku konstrukcije postoje na 20 hektara, i ove godine će se ova kultura brati sa osam.
„Na osam hektara sadimo između 3.000 i 6.000 sadnica po hektaru, u zavisnosti od sorte. A imamo tri domaće. To su bačka – autohtona sorta, dvestogodišnja, aroma i Robusta. One, na primer, ne mogu nigde da se kupe, zbog specifičnog tržišta. Mi smo ih dobili sa Instituta NS seme, od Odeljenja za alternativne kulture. Uz to, imamo i četiri američke sorte: kaskada, činuk, sentenial i CTZ, i te sorte došle su iz Vašingtona i Oregona“, uputio nas je Struhar.
Navodnjavanje važno, đubrenje organskim i veštačkim đubrivima
Proizvodnja hmelja, rekli bismo, jedna je od onih kojima padavine ne smetaju, jer je reč o kulturi kojoj godi vlažnost. Uopšte, hmelj je vrlo otporan kada su u pitanju spoljašnji uticaji, malo šta mu može jako nauditi. Vlagu voli, a ne smeta mu letnja vrelina. Navodnjavanje je veoma važno, i najbolje za ovu kulturu je uspostaviti zalivni sistem ‘kap po kap’, jer je potrebno navodnjavati i preko korena i preko listova.
Na plantažama u Bačkom Petrovcu priprema zemljišta podrazumeva oplemenjivanje i prirodnim i veštačkim đubrivima. Posađen u aprilu, hmelj svoju zrelost u vegetativnom smislu dostiže u drugoj polovini avgusta, kada je i vreme za berbu.
„Prošla godina i ova veoma su slične. To vidimo po rodu hmelja, jer izgleda dobro. Avgust je potencijalna opasnost, pošto avgustovsko nevreme ume da napravi štetu. Međutim, zasad sve deluje obećavajuće. Padavina je bilo dovoljno, a hmelj je humidna biljka, to joj ne smeta. Zato očekujemo natprosečan i rod i kvalitet ove godine. Prošle godine smo imali više od 11 tona suvog hmelja.“
Saradnja sa kraft pivarama
U vreme berbe, lijane se skidaju pomoću mačeta i prikolicom otpremaju u fiksnu beračicu. Tu se obavlja odvajanje čuvenih šišarkica od lijana i lišća, jer upravo šišarkice jedine idu na sušenje. Posle sušenja, slede faze homogenizacija, baliranje ili peletiranje, što zavisi od toga šta traži kupac. Finalni proizvod koji se prodaje, čuva se u hladnjači do isporuke.
Prinosi sa plantaža Petrovec uspevaju da podmire deo potreba domaćih pivara. Ipak, osim sa kraft pivarama, saradnja je proširena.
„Sarađujemo sa novosadskim kraft pivarama i izvozimo. Sarađujemo sa Hrvatskom, Poljskom, Slovačkom, Italijom, između ostalog. Ove godine smo potpisali i desetogodišnji ugovor sa nemačkom kompanijom, i taj ugovor ujedno predstavlja i našu najveću sigurnost kada je reč o daljoj proizvodnji. Cena hmelja, o kojoj se mnogi raspituju, zavisi od sorte, ali i količine pakovanja. Tako da se kreće u rasponu od četiri do 25 evra po kilogramu“, uputio nas je naš sagovornik.
Jedno vreme je postojala i saradnja sa Beogradskom industrijom piva (čuvena BIP), i ugovor se odnosio na kupoprodaju domaćih sorti, budući da je BIP pravio pivo od 100 odsto domaćih sirovina. Epilog nije bio najpovoljniji.
„BIP je tada bio u zakupu, a sada je ta firma u stečaju. Ipak, po istom konceptu, Niška pivara pravi pivo od 100 odsto domaćeg hmelja, i sada imamo ugovor sa njom.“
Da bački hmeljarnik važi za najkvalitetniji u svetu
Kao i kod svake proizvodnje, i kod hmelja važna je kalkulacija. Ulog nije mali, a iskustvo tokom obnovljene proizvodnje pokazalo je da se nekoliko godina moralo raditi bez zarade, a malo i sa gubitkom. Naravno, vetar u leđa daju godine u kojima je zarada odlična, ali i činjenica da je bačka zemlja stvorena za proizvodnju ove kulture. Shodno tome, dalji planovi u poslovanju odnose se na proširenje proizvodnje.
„Plan za naredni period tiče se proširenja – da umesto osam dostignemo 20 hektara. Hmelj je specifičan jer se i razmnožava iz sadnica, pa se iz jedne sadnice naredne mogu dobiti najviše dve nove, što zavisi od godine do godine. Pored prvobitnog, i kratkoročnijeg plana, tu je i onaj konkretniji i ozbiljniji. Voleo bih kada bi se Bački Petrovac ponovo vratio na svoju tradicionalnu poziciju, kada bi ponovo hmeljarnik sa ovog prostora važio za jedan od najkvalitetnijih u svetu“, rekao je Struhar za „Agroklub“.
Pogledaj: U Obrovcu svaki proces na farmi ovaca kontrolišu putem softver
Vek jednog hmeljarnika traje 15 godina. Posle toga, neophodno je raskrčiti ga kako bi zemljište odmaralo barem dve godine, a potom krenuti ispočetka.
Na pitanje o tome kakvu bi odluku doneo kada bi vratio vreme i ponovo birao, Rastislav Struhar nije imao dilemu.
„Ponovo bih uradio isto. Ipak je hmelj jedinstven.“
