Bagremova paša je u okolini Bačke Palanke bila slaba, ali je polovinom juna medila lipa. Kratko, ali dovoljno. Suncokret je medio solidno, pa nije bilo potrebe za seljenjem košnica.
Med je izvrcan i uskladišten, neki pčelari ga prodaju, dok drugi iščekuju kupce, ujedno rezimirajući ovu sezonu. Koja paša je podbacila, a koja je mogla biti bolja, pitaju se ovih dana ovdašnji pčelari, analizirajući jesu li mogli bolje pripremiti pčele za pojedine paše.
Malo bagremovog meda
Bagremova paša je bila slaba, noći su bile hladne, a i dnevne temperature su bile niske. U vreme cvetanja bagrema najviše košnica bilo je skoncentrisano na području Mladenova i Bača, kao i u bačkopalanačkoj šumi – Bagremari.
„Ovde kod nas dolazili su pčelari iz drugih opština, ali su rezultati bili dosta loši, malo je bilo bagremovog meda. Oni pčelari koji imaju adekvatan prevoz, nakon cvetanja ovdašnjeg bagrema selili su košnice na Cer, ali i tamo je bilo slabo“, rekao je predsednik opštinskog udruženja „Pčela“ Goran Bogunović.
Napominje da je polovinom juna medila lipa, ali je ovaj proces veoma kratko trajao, najverovatnije zbog visokih temperatura koje su prouzrokovale sušenje i nestanak nektara.
„Za razliku od lipe, suncokret je solidno medio, a ovde u našoj opštini zasejan je na zaista velikim površinama, te ove godine nismo morali seliti košnice na područje Kule. Mislim da će i livadskog meda biti dovoljno“, kaže Bogunović.
Pune posude livadskog meda
Pčelar sa dugogodišnjim iskustvom, Milan Radumilović, iz Mladenova, iako u osmoj deceniji života, pomno brine o svom pčelinjaku koji broji 106 košnica. I on napominje da je bagremovog meda bilo malo, ali je prezadovoljan količinom livadskog meda, čije je vrcanje završio prošle nedelje.
„Imam više od dve tone livadskog meda i mogu reći da sam iznenađen koliko su biljke medile i kada su bile visoke temperature. Imam stalne kupce iz svih krajeva zemlje, ali i iz inostranstva, tako da je počela prodaja ovog meda. U pčelinjaku svakodnevno ima posla, te ja ovih dana provodim dosta vremena kako bi očuvao zdrava i jaka društva, a ujedno pratim i cvetanje bosiljka, koga ima ovde na okolnim parcelama. To je veoma zahvalna medonoša, koja se najčešćće javlja nakon žetve strnih žita, a često može biti duga i dobra paša“,kaže ovaj iskusni pčelar.
