Teorija „dobrih i loših komšija“ u biljnom svetu nema utvrđenu naučnu postavku, već se zasniva na zapažanjima ljudi koji su u svom dugogodišnjem bavljenju organskim baštovanstvom primetili kako neke biljke deluju.
Kao i kod drugih segmenata organske proizvodnje, nema recepta i jedinstvenih rešenja. Odnosi između biljaka zasnivaju se na različitim faktorima i na taj način biljke pomažu jedna drugoj.
Biljke se međusobno direktno pomažu tako što se seju ili sade u neposrednoj blizini. Razlog blagotvornog međusobnog uticaja najverovatnije leži u korenskim izlučevinama. Kao najčešći primer navode se sledeće kombinacije:
- šargarepa sa graškom, salatom, lukom i blitvom
- kupus sa krastvacem, graškom, celerom i blitvom
- celer sa lukom
- paprika sa koprivom.
U biljke koje pomažu sledećoj kulturi, obogaćujući zemljište spadaju lan koji poboljšava strukturu zemljišta, heljda i različak, kao i soja i repica koje blagotvorno deluju na zemljište.
Neke biljke ne podnose blizinu određenih biljaka, zato se nazivaju „loše komšije“. To su:
- ruža i komorač
- jagode i kupus
- pasulj i luk
- luk i kupus
- cvekla sa prazilukom i krompirom.
Smatra se da većina aromatičnog bilja (osim komorača) ima pozitivan uticaj na ostale biljke, ukoliko se na površini sa drugom kulturom nalaze u odnosu 1 : 100. Na ovaj način se pomažu mnoge kulture:
- kopriva – ukoliko je zasejana uz ivice drugih kultura stimulativno deluje na njihov rast
- pasulj oko celera i krastavca
- kamilica oko luka
- ren oko krompira.
[wonderplugin_slider id=13]
Biljke koje štite komšije od napada štetočina najčešće imaju neprijatan miris, ukus ili boju zbog kojih ih štetočine ne vole. Neke štetočene ipak vole takve biljke, što je dobro, jer ih one privlače više nego glavna kultura. Na ovaj način se štite:
- šargarepa i luk zajednički se štite od mrkvine i lukove mušice
- salata štiti rotkvicu od raznih buva
- žalfija, tamijan i izop odbijaju razne vrste gusenica
- pasulj u patlidžanu čuva od napada krompirove zlatice
- dragoljub štiti jabuke od napada lisnih i krvavih vaši
- pelin i metvica štite od mnogih insekata.
Biljke mogu da odbijaju i životinje:
- ricinus posejan oko kuće odbija komarce
- razne vrste mlečika i sveže grančice zove odbijaju glodare.
Biljke takođe mogu da smanje napad bolesti:
- sve vrste luka dobro deluju protiv plesni
- uljana repica zasejana u vinogradima i voćnjacima, isparavanjem ulja, iz svojih cvetova bogatih sumporom, znatno smanjuje napade bolesti
- slično deluju i gljive zasejane u malč ispod voćaka i jagodičastog voća jer na sebe “lepe“ biljne bolesti.
Malč je materijal kojim se zagrću biljke. Malčiranje je postupak prekrivanja prostora oko biljaka radi sprečavanja rasta korova i dekoracije. Čuva vodu, kontroliše korov, održava temeraturu zemljišta i zaustavlja eroziju. Upotrebom malča bašta može da izgleda živopisnije i lepše, a biljke zahtevaju manje održavanja. Malč zadržava oko 70 % vode u zemljištu.
Nepraktična strana “slepog“ držanja ovih pravila je ta da se može desiti da biljkama zasađene na istom prostoru i zahtevaju različito tretiranje i zbog toga je potrebno ove primere prilagoditi svojim potrebama i mogućnostima.
Pročitajte o organskom baštovanstvu:
Evo kako da napravite svoju organsku baštu
Najbolje organske pesticide možete da napravite sami
Organski pesticidi koje možete da napravite sami
Ako se već bavite ili planirate da se bavite povrtarstvom pročitajte i OVO
