Dud – nepravedno zaboravljen

2125

Dudovi su pre gotovo jednog veka redovno sađeni, jer se, između ostalog, njihovim lišćem hranila svilena buba, koja se tokom XIX i u prvoj polovini XX gajila u Srbiji. Kada je ova delatnost zapostavljena, prestalo je interesovanje za sadnju dudova, mnogi su ih povadili i zamenili drugim drvećem.

Proizvodi od duda

Samo ponegde ostala su ova gorostasna stabla, od čijih plodova majstori svog zanata i danas peku rakiju, popularnu dudovaču. Ni domaćice u čijim dvorištima i dan-danas raste dud ne sede skrštenih ruku, već od ovih plodova, koji su najčešće beli ili crni, prave sokove, marmelade ili jednostavno suše listove i cvetove za čajeve.

Zanemareni plodovi

Mnogi će potvrditi da i danas na salašima ili prostranim dvorištima drvo duda, koje raste i do 20 metara u visinu, svojom okruglastom i bogatom krošnjom pravi dobru hladovinu, ali malo ko će se, kao što su to nekada deca radila, popeti ili dohvatiti veliku granu da bi se najeo sočnih plodova. Mnogi ne znaju kakvi su to plodovi, kakvog su ukusa ili hranljive vrednosti, jer je neko drugo voće domaće, a često iz dalekih zemalja, postalo milije i draže od slatkog ukusa bele, crne, ružičaste, crvene, dudinje.

Dud nije potrebno prskati

Drvo duda može da doživi do 250 godina, ne napadaju ga bolesti, tako da nema potrebe za bilo kakvim hemijskim tretmanom. Plodovi se mogu jesti sveži ili sušeni. U kulinarstvu dud se koristi kao bilo koje drugo voće – od njega možete napraviti sok, džem, kompot, a od plodova se dobija i kvalitetna rakija.

1.000 kilograma belog duda

Koliko je ovo drvo korisno, znaju Brankica i Đuro Plavšić iz Bačke Palanke, koji ovih dana u svom dvorištu, ispod ogromne krošnje, skupljaju dozrele plodove belog duda. Kao i svake godine, napuniće kace i peći rakiju.

„Počeo je da dozreva početkom juna, tako da mi već danima, najčešće tri puta dnevno, skupljamo zrele opale plodove. Ovo je beli dud, plodovi mu postepeno dozrevaju, ne tresemo ga i ne beremo, već isključivo kupimo, tako da nema mogućnosti da se u buradima za kom nađu nedozreli plodovi“, kaže Brankica.

Plavšići kažu da svake godine u ovo doba pokupe oko 1.000 kilograma, a da je rakija odličnog kvaliteta.

„Ovog proleća prvi put smo učestvovali na jednoj manifestaciji u Bačkoj Palanci, koja je okupila proizvođače organske hrane i pića, te smo i mi predstavili našu dudovaču. Znam da od dudova može da se pravi i pekmez i sokovi, te ću i to probati, a i sušeno lišće, kako sam čula, ima lekovita svojstva, posebno kada su u pitanju oboleli od dijabetesa. Ono što je bitno i što svi treba da znaju jeste činjenica da se dud ne prska nikada, tako da je reč o potpuno ekološkim plodovima. Mi imamo i dren, tako da u okviru naše domaće radinosti pravimo liker, sok i kompot od drenjina, sve bez konzervansa, a naravno nađe se tu i koji litar orahovače“, napominje ova domaćica.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here