Bačkopalanačko udruženje „Akvila“ je zajedno sa Udruženjem za zaštitu šuma, a uz podršku još 27 udruženja iz Srbije, danas (15.02.2021.) uputilo otvoreno pismo predsedniku Pokrajinske vlade, Igoru Miroviću.
Pismo prenosimo u celosti.
Poštovani g. Miroviću, predsedniče Pokrajinske vlade,
obraćamo Vam se u vezi sa aktuelnom sečom šume koja je u lokalnoj zajednici poznata kao Polojska šuma, koja pripada šumskom pojasu u Bačkoj Palanci u okviru gazdinske jedinice preduzeća “Vojvodinašume” – Palanačke ade, Čipski Poloj i nalazi se pored magistralnog puta Novi Sad – Bačka Palanka.
Polojska šuma je autohtona šuma hrasta lužnjaka, starosti 117 godina. Predstavlja jedan od poslednjih preostalih fragmenata starih nizijskih hrastovih šuma u Južnoj Bačkoj, područja koje je kontinuirano ostajalo bez svojih autohtonih šuma u proteklih nekoliko decenija.
Naše institucionalne aktivnosti da se ova šuma sačuva zbog ekološko-biološkog, duhovnorekreativnog, kulturno-istorijskog i estetskog značaja za lokalnu zajednicu, započeli smo korespodencijom sa upravljačem JP “Vojvodinašume” 31.12.2020. god. Rukvodstvo JP “Vojvodinašume” je blagovremeno reagovalo, te smo sa njima imali sastanak na kojem je naš tim izneo osnovanu argumentaciju protiv seče pomenute šume. U proteklom periodu od 45 dana, obratili smo se sa nizom dopisa u vidu zahteva i inicijativa prema upavljaču i nadležnim institucijama – Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Pokrajinskom sekreterijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine i nadležnim inspekcijama, a takođe smo uputili ižalbu sertifikacionoj kući SGS, u vezi sa FSC sertifikatom o održivom gazdovanju šumama koji JP “Vojvodinašume” poseduje.
Odgovorna lica u JP “Vojvodinašume” nisu odustala od plana seče, a Pokrajinski zavod za zaštitu prirode svojom ekspertizom je aminovao planiranu seču sa argumentacijom ostavljanja neprihvatljivog biološkog minimuma, procenjenog na osnovu zimskog izlaska u stručni nadzor, što je kod građana izazvalo veliko nezadovoljstvo i revolt. Pokrajinski zavod u odgovoru na naš apel, pozivanjem na postojanje drugih odgovarajućih staništa u okolini, potvrđuje da će sečom Polojske šume (čak i uz ostavljanje nekolicine stabala) stanište biti u tolikoj meri narušeno da neće moći da obezbedi opstanak strogo zaštićenih vrsta na tom lokalitetu, koje su najvećim delom identifikovane od strane Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i HabiProta – udruženja za održivi razvoj i očuvanja prirodnih staništa Srbije.
Polojska šuma je deo izdvojenog staništa „Čelarevski poloj“ – zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta koje uživa zaštitu u skladu sa Uredbom o ekološkoj mreži, kao i Uredbom o utvrđivanju plana područja posebne namene međunarodnog vodnog puta E80-Dunav, Panevropski koridor VII.
Član 38 Zakona o zaštiti prirode definiše Ekološku mrežu kao funkcionalno i prostorno povezanu celinu koja se uspostavlja radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja za zaštitu, za obnavljanje i/ili unapređivanje narušenih staništa i za očuvanje staništa divljih vrsta flore i faune.
Sečom Polojske šume koja je otpočela 10.02.2021, prekršen je član 39, stav 5 Zakona o zaštiti prirode, prema kom se zabranjuju radovi, aktivnosti i delatnosti koji mogu dovesti do ugrožavanja i narušavanja funkcija ekološke mreže i do narušavanja ili trajnog oštećenja svojstava i vrednosti pojedinih delova ekološke mreže, kao i član 74, stav 2, tačka 3 Zakona kojim je zabranjeno narušavati ili ugrožavati staništa strogo zaštićenih vrsta.
Mi, ekološki aktivisti i revoltirani građani opštine Bačke Palanke, ali i šire javnosti, suprotstavili smo se na jedini mogući način koji nam je preostao – svakodnevnim, spontanim protestnim okupljanjem na lokalitetu Polojske šume, kako bi fizički svojim telima obustavili seču i odbranili preostala stogodišnja hrastova stabala.
Stručna šumarska argumentacija o neophodnosti seče obnove ove fiziološki zrele i prezrele šume je apsolutna potvrda ekonomskog kriterijuma kojim se rukovode. Stoga naše aktivnosti sprovodimo u nadi da ćemo uticati na upravljača JP “Vojvodinašume” da odustanu od predviđenog plana seče i ostave kompleks jedinstvenog, postojećeg šumskog ekosistema da kao takav živi, te da kompenzacionu sadnju pripremljenim, mladim hrastovim sadnicama urade na parcelama pored pomenutog starog šumskog fragmenta, čime bi opstanak vrednog i osetljivog biodiverziteta na ovom lokalitetu bio moguć.
Od velike je važnosti napomenuti da je Vojvodina najmanje pošumljena regija u Evropi sa manje od 7% , te je ovakva seča preostalih postojećih šuma dodatni brutalni udar na Vojvođanski šumski fond.
Takođe, želimo da Vam ukažemo i na Izveštaj Državne revizorske institucije (DRI), objavljenom pre par nedelja, u kojem se navode poražavajući podaci o niskoj pošumljenosti i posebno o nerealizovanoj strategiji i planovima pošumljavanja u Vojvodini. Bačka Palanka je u poslednje dve godine izgubila značajne površine pod šumom zbog prekomernih seča u SRP “Bagremara”, PP “Tikvara”, pojasu oko Bagera i drugim delovima priobalja Dunava. Ako ovome dodamo i uništavanje vetro-zaštitinih pojaseva uz puteve i njive u poslednjih 20 godina, onda je crna slika opustinjene Vojvodine zbog nedostatka šuma i drvoreda još crnja.
Verujemo da ćete Vašim autoritetom pomoći da se naša stoletna šuma stavi pod zaštitu države i sačuva za buduće generacije, a pre svega da ćete uticati na nadležne pokrajinske organe da rade u interesu građana Vojvodine i poštovanja Zakona o zaštiti prirode.
