БАЧКА ПАЛАНКА – На адресу наше редакције стигао је текст нашег суграђанина у ком је описано лоше стање у ком се налази стари део гробља у Бачкој Паланци. Поједини надгробни споменици су, наводи се у тексту, потпуно обрасли па се и не види ко у тим гробовима почива.
Текст нашег читаоца, који је желео да остане анониман, преносимо у целости:
Бршљани заборава
Обично би први школски час сусрета са предметом историја отпочињао речима наставника „Historia magistra vitae est“, одмах иза тога би долазила максима „Народ који не познаје своју прошлост, не може да разуме садашњост и нема будућност“, и још много изрека којима ученицима треба да представе битност историје.
Сваки историјски догађај прожет је са пуно историјских личности које су сами носиоци тих догађаја. Како свима дође час смрти кад одлазимо у нади неком бољем месту, остаје сећање о одређеној личности. Међутим, сем сећања на личности остају и надгробни споменици. Они знају вековима постојано да сведоче и одолевају зубу времена који их савладати жели. Тако и део данашњег гробља у Бачкој Паланци, поготово онај део старог гробља где леже „прометеји наде, апостоли јада“ изнад који се дижу надгробни споменици. Сваки од њих коцкица је за себе, која се уклапа у један велики мозаик, који јесу приказ историје развијања једног града. Сходно томе, сваки озбиљан град посвећује пежњу свакој коцкици мозаика, ако се само једна коцкица изгуби или занемари добија се погрешна или мутна слика. Тренутно се наш лепи град налази на овом путу добијања погрешне слике. Најчешће су то бршљани који својим густим зеленим листовима прекривају епиграфе и тако прекривени споменици ерозирају и одлазе у заборав велика имена. Данас када кренете најјужнијим стазом нашег гробља, најпре ћете се запитати да ли сте на месту где почиње да ниче нека нова шума или сте на гробљу, да је бршљан прекрио доста споменика.
Зар да споменик једног Љубише Марцикића лежи у бршљану? Зар да споменик Петра Бикара не може да се препозна од бршљана? Зар споменику Јеврема Милошевог не може да се приђе од корова? И још много значајних личности се налази испод тих зелених брегова корова. Нико не реагује! Комунално предузеће не одржава ни активни део гробља, Музеј вероватно не зна ни да су те личности постојале пошто се најмање бави историјом свога града, а остале институције се према томе односе као према каквој лоптици за тенис коју само пребацују из поља (надлежности) у поље другој институцији. Не могу себе ни убеђивати више да то нико не види, иако ми је то најбезболније, а да се ништа не уради по том питању.
Као знак пажње, иако ово питање заслужује много више, град би требао уклонити бар бршљане и корове. Остаје само да видимо шта ће неко урадити по овом питању?!
