Život i smrt pored korone

Ostaje gorak ukus, bol, neverica i pitanje da li bi on bio sa nama i dalje da su ljudi koji su položili Hipokratovu zakletvu radili svoj posao i da zdravstveni sistem funkcioniše u ova zlurada vremena.

8259

Našoj redakciji je stiglo pismo Bačkopalančanke Jovane Tomičić koje prenosimo u celosti.


Tog 01.12.2020. godine zora nije još ni svanula a mom ocu koji se borio za dah bila je hitna služba Doma zdravlja iz Bačke Palanke, dala injekciju i otišla dalje svojim poslom.

Svakim časom do daha je sve teže dolazio…

Sestra i ja smo na smenu dolazile da bi dežurale jer hitna pomoć vise nije htela da dođe.

Majka koja je imala kovid za to vreme je u nekoliko navrata zvala, molila, plakala da dođe hitna pomoć i da mu pomogne, ali su odbijali jer imamo koronu. Doktor koji je stigao sa juga Srbije je neprijatnim tonom odbijao da dođe i radi svoj posao.

Ostaje mučno pitanje da li imaju zaštitna odela, maske, rukavice za ljude koji umiru i od drugih bolesti?

I stigli su …. posle mnogo poziva majke, sestre, komšije… stigli su nekoliko minuta pre 18h… bilo je kasno.

Mom ocu je konstantovana smrt u 18h.

Sistem je pukao, a ja sam ostala bez voljenog oca.

Ostaje gorak ukus, bol, neverica i pitanje da li bi on bio sa nama i dalje da su ljudi koji su položili Hipokratovu zakletvu radili svoj posao i da zdravstveni sistem funkcioniše u ova zlurada vremena.

Pišem ovo i znam da mog oca vise ništa vratiti neće, ali se nadam da niko više neće morati da trpi ovakvu bol i gubitak jer sistem ne funkcioniše.

Neutešna ćerka,

Jovana Tomičić


Pogledaj: Stanovnici Gajdobre nezadovoljni radom zdravstvene ambulante! (VIDEO)

1 коментар

  1. Svi vide samo greške lekara. Pa i mi smo ljudi. Ima li ijedna profesija gde čovek nekad ne pogreši? Niko ne pogreši svesno. Bar ne u mojoj službi. Kod nas se greška ne sme desiti. Stavite se u našu situaciju. Za bednu platu koja nije vredna dostojanstva fakultetski obrazovanog čoveka. I mi imamo porodice. I mi smo ljudi. Nama se greške ne praštaju. Pa neko i umreti mora nažalost. Svi smo mi nekad pogrešili. Nikad namerno. Govorim u svoje ime. Pogrešna procena. Dešava se. Ili nedovoljno ključnih informacija od pacijenta pri pozivu. Niko ne govori o tome koliko smo života spasili a to je 99,9% slučajeva. Ljudi smo i mi samo u profesiji u kojoj se ništa ne prašta. Dve godine bez godišnjih odmora. Moliš Boga da dobiješ koronu i da odeš na bolovanje jer ne možeš više. A da li ćeš završiti na respiratoru o tome i ne razmišljaš više. Samo da te nema tamo više. Svi te pljuju, psuju, prete. To više nije život. To je maltretiranje dobrih i poštenih ljudi a u zdravstvu je većina takvih. Zato smo i izabrali taj poziv da bi pomagali ljudima i spašavali živote. O tome niko ne govori. Stavljeni smo na stub srama bez razloga svi. Oni koji su napravili kardinalne greške treba da se kazne slažem se ali većina nas nije takva kako se u medijima piše. Teško je izdržati taj pritisak. Radim u hitnoj pomoći 14 godina i dođe mi da napustim sve. Svi imaju neka prava a mi jedino pravo da radimo od jutra do sutra i da se istresa na nama ko stigne. Ja sam dr Dejan Majstorović dom zdravlja Bačka Palanka. Osećam se poniženo i tužno. Nismo to zaslužili. Bar većina nas koji savesno obavljamo svoj posao. Ovo se više ne može izdržati. Hvala

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here