Našoj redakciji je stiglo pismo Bačkopalančanke Jovane Tomičić koje prenosimo u celosti.
Tog 01.12.2020. godine zora nije još ni svanula a mom ocu koji se borio za dah bila je hitna služba Doma zdravlja iz Bačke Palanke, dala injekciju i otišla dalje svojim poslom.
Svakim časom do daha je sve teže dolazio…
Sestra i ja smo na smenu dolazile da bi dežurale jer hitna pomoć vise nije htela da dođe.
Majka koja je imala kovid za to vreme je u nekoliko navrata zvala, molila, plakala da dođe hitna pomoć i da mu pomogne, ali su odbijali jer imamo koronu. Doktor koji je stigao sa juga Srbije je neprijatnim tonom odbijao da dođe i radi svoj posao.
Ostaje mučno pitanje da li imaju zaštitna odela, maske, rukavice za ljude koji umiru i od drugih bolesti?
I stigli su …. posle mnogo poziva majke, sestre, komšije… stigli su nekoliko minuta pre 18h… bilo je kasno.
Mom ocu je konstantovana smrt u 18h.
Sistem je pukao, a ja sam ostala bez voljenog oca.
Ostaje gorak ukus, bol, neverica i pitanje da li bi on bio sa nama i dalje da su ljudi koji su položili Hipokratovu zakletvu radili svoj posao i da zdravstveni sistem funkcioniše u ova zlurada vremena.
Pišem ovo i znam da mog oca vise ništa vratiti neće, ali se nadam da niko više neće morati da trpi ovakvu bol i gubitak jer sistem ne funkcioniše.
Neutešna ćerka,
Jovana Tomičić
Pogledaj: Stanovnici Gajdobre nezadovoljni radom zdravstvene ambulante! (VIDEO)
