Nepregledno prostranstvo vojvođanske ravnice nekada je bilo ispreplitano salašima – bogatim seoskim gazdinstvima koja su imala sve: polja žita i kukuruza, glavnu zgradu za stanovanje, gostinsku kuću i posebne odaje za poslugu, pomoćne prostorije, pušnicu za meso, skladište, korale, ambare, staje, svinjce i kokošinjce… Nažalost, sada je retkost videti zimi dim iz odžaka salaša i čuti škripu đerma na bunaru.
Sklonište za ceo život
Međutim, pronašli smo salaš, koji još uvek ima svoju funkciju. Nije turističko mesto, već skrovište za ceo život. Zanimljivo je da se ovaj salaš nalazi između četiri sela: Paraga, Silbaša, Despotova i Pivnica.
Erka
Primila nas je domaćica Erka Pećkovski. U šali nam je rekla da nije ni najstarija, a ni najmlađa baka, negde u sredini… Erka se seća svog detinjstva, da je bila strogo vaspitana. Njeni roditelji su se bavili poljoprivredom i imali su snažan autoritet, ali upravo je to Erku naučilo da bude hrabra i vredna žena. Na pitanje, ko joj je bio životni saputnik, Erka odgovara: „Udala sam se za onog koga sam volela i koji mi je tu ljubav umeo uzvratiti.“ Erka je sa svojim mužem živela na salašu 50 godina i još uvek ovde živi. Bez struje i vode, ali ima bunar. On joj služi i kao ostava za hranu. Voda iz bunara je pitka, a sada kada je najtoplije dobro je rashladi. Ona se ne žali i nije joj ništa teško.
Navikla je na ovaj život i najverovatnije ne bi ni išla da živi na selo. Odmara u miru, tišini i prirodi. Zdravlje je služi, a to joj je najbitnije, jer može da odradi sve poslove koji je čekaju. Erka ovde kopa na njivi, voli baštu i cveće, održava vinograd, sredi salaš i okolinu, hrani živinu i to je njen svakodnevni život. U slobodno vreme pravi ručne radove i čita. Povremeno odlazi u Pivnice, uglavnom je to jednom nedeljno. Tada obiđe svoje najbliže i obavi nabavku. Često je ljudi posećuju, najčešće je to porodica i bliski ljudi. Dolaze joj i poznati ljudi, među kojima su planinari, a takođe je bila i televizija da je snima za emisiju 5Kazanje, gde je popričala sa autorom emisije Borom Otićem.
Erki salaš predstavlja veliku radost. Često dolaze kod nje i ljudi koji rade na njivi da se osveže vodom i toplim razgovorima. Erka sve ljude srdačno primi, onako kako je i nas primila. U njenoj kuhinji smo se divili prelepim iscrtanim tanjirima, koji su krasili zidove, goblenima, iscrtanim vazama i raznim ručnim radovima.
Ova divna žena nas je ispratila mahanjem…
Pri odlasku smo je još dugo gledali kako stoji ispred svog salaša u našoj vojvođanskoj ravnici.
