Popričali smo sa Markom Popinom, koji nam dolazi iz Despotova i student je 6. godine medicine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Voli sport, prirodu i trudi se da ima zdrav i pravilan način ishrane.
Kada je počela ljubav prema sportu, Marko?
Moja ljubav prema sportu je počela dok sam još bio mali, sa nekih 5-6 godina, kada smo sa dekom Vasom u predvečernjim časovima gledali razna sportska dešavanja na RTS-u. U tim godinama sam od tate dobio prve rolere, koje sam ubrzo naučio da vozim.
Kojom vrstom sporta se baviš?
Volim različite sportove, naročito ekipne, odbojku posebno, sa kojom sam se prvi put susreo na časovima fizičkog u osnovnoj školi, kod nastavnika Lakija. Prvi ozbiljniji susret sa odbojkom sam imao u gimnaziji. Na fakultetu sam bio aktivan član odbojkaške sekcije. Upoznao mnogo dobrih ljudi kroz sport. Oduvek sam voleo da budem aktivan, vrsta sporta nije bila bitna, bitno je bilo da se družimo.
Reci nam nešto o načinu tvog života i ishrane.
Veliki presek u mom životu se dogodio na 2. godini studija medicine, kada sam učio fiziologiju. Do tada sam imao prekomernu telesnu težinu i to 97 kg, sa mojom visinom od 180cm, ličio sam na bure od 100 litara. Moj problem je bila prekomerna hrana, mnogo belog testa, mnogo slatkiša. To je bio glavni uzrok moje gojaznosti. Shvatio sam, tek kada sam naučio neke stvari na fakultetu i probao to na svojoj koži. Usledila je promena ishrane, glavno je bilo izbaciti testo iz upotrebe i smanjiti količinu slatkiša. Inače, belo brašno ima veoma malu nutritivnu vrednost, jer većinu vitamina i sva vlakna ljudi odstrane sa ljuskom samog zrna. Ostane samo čist prost šećer, koji imamo u gotovo svakom industrijskom proizvodu i koji je loš za naš organizam, jer dovodi do bolesti metabolizma, kao što je dijabetes melitus tip 2, sve zastupljeniji kod mlađe populacije. Tom promenom sam počeo da uviđam orgomne razlike u svom raspoloženju, lakoći pokreta, u svemu što je čoveku potrebno pri kretanju. Uz sve to sam krenuo da trčim da bih taj proces mršavljenja malo ubrzao, kao i svi, bio sam nestrpljiv kada sam počeo da uviđam promene na svom telu! Tako sam uspeo da smršam 22 kg za 5-6 meseci. Kada sam video kakvu fenomenalnu promenu mi je promena načina ishrane donela, naravno da nisam ni pomislio da se vratim svakodnevnoj počasti, belom brašnu i šećeru. Veliķu podršku sam imao od strane devojke! Moji roditelji su kao i svi u selu mislili da sam se razboleo i velika većina ljudi u selu posle tih 5-6 meseci me nije ni prepoznala. Osećaj za 10!!! – govori Marko.
Od tada sam zavoleo i trčanje, koje sam nastavio da praktikujem skoro svakodnevno, na prazan stomak i to u jutarnjim satima, pre svih obaveza. Vremenom sam sticao kondiciju i osećao se lako kao nikada pre. Iste godine sam odlučio da se prijavim na svoj prvi polumaraton u Novom Sadu, koji sam savladao sa manjim poteškoćama. Od tog momenta sam zavoleo trčanje na duge staze. Moja ljubav prema prirodi me je odvukla na Frušku Goru na kojoj sam često trčao sa drugarima, koje moram ovom prilikom pomenuti, jer to zaslužuju iz više razloga, Milanom, Saletom i Vekijem. Mama, tata i brat su kasnije takođe uvideli dobrobiti moje promene hrane i načina života i počeli su nesebično da me podržavaju u svemu što radim. Sasvim slučajno sam preko društvenih mreža saznao za planinske trke u organizaciji srpske Sky running asocijacije i od tada se trudim da ih posećujem. Ljudi su napravili izvanredan poduhvat i na taj način približili svim ljudima, ne samo trkačima i planinarima, planine u Srbiji i okolini.
Moja ishrana, od početka moje transformacije se zasniva najviše na svežem voću i povrću, svim vrstama mesa, raznim semenkama, orašastim plodovima, suvom voću. Ukratko, doručak je kombinacija složenih šećera (najčešće pahuljica, ovsa, heljde, prosa) i voća i povrća, najčešće u vidu kaše ili nekog sada vrlo popularnog smutija. Međuobroci postoje pre i po podne i uglavnom jedem neko voće ili šargarepu.
Ručak i večera su zasnovani na kombinacijama masti (hladno ceđena ulja, orašasti plodovi, kikiriki, seme lana, seme suncokreta i bundeve), proteina (meso, riba, mlečni proizvodi) i povrću. Naravno da ponekad pojedem i nešto slatko, picu, giros ili šta god vam padne na pamet, ali poenta cele priče je ne preterivati u tome! Pijem mnogo vode i čajeva tokom dana, jer to me čini svežim. Moj svakodnevni jutarnji ritual je 3dl vode, sa kolutićem đumbira i kašičicom meda na prazan stomak, neposredno nakon buđenja.
Poručio bih svim ljudima, da unose više svežeg voća i povrća, jer ono nas snabdeva svim potrebnim materijama za normalan rad našeg organizma. Piti dosta vode, min. 2l na dan, a u slučaju aktivnosti po toplom vremenu i više. Najlakše se izmeri količina izgubljene vode stajanjem na vagu pre i neposredno posle fizičke aktivnosti.
Šta bi poručio čitaocima?
Želim da poručim čitaocima da moraju prvenstveno sami sebe da čuvaju od bolesti, putem uravnotežene hrane i dovoljno vode. Treba voditi računa o svom organizmu dok je zdrav, tako je mnogo lakše. Kada se ozbiljno razbolimo mnogo je teže vratiti se na pravi kolosek, moguće, ali teško!
Čuvajte Vaše telo, jer ono je Vaš pravi dom!
Marku Popinu se zahvaljujemo na korisnim savetima i informacijama, koje je nesebično podelio sa nama i time nas obogatio korisnim informacijama, koje možemo na isti način da upražnjavamo u svakodnevnom životu kao što to on radi i da se bolje osećamo kako u svome telu tako i u duhu.
