Doživotna ljubav prema novinarstvu

Priča o nama

397

U poslednjem broju Nedeljnih novina osvanuo je intervju sa našom novinarkom Draganom Jovičić Bujak i mi ga prenosimo u celosti.


Dragana Jovičić Bujak je već od gimnazijskih dana znala, da će joj životni poziv biti novinarski. Da bi to postala, puno joj je pomogla profesorka srpskog jezika i književnosti u gimnaziji, Olja Nađ, pripremila ju je za prijemni ispit na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na odseku za novinarstvo.

– Od malena sam volela javni nastup i znala sam da će mi to biti važno kasnije u životu. U gimnaziji, u četvrtom razredu, profesorka srpskog jezika i književnosti Olja Nađ, me videla u novinarstvu, mada nisam bila nešto aktivna u sekcijama za novinarstvo, ali me je držala ljubav prema pisanju.

Pored profesorke, podršku sam dobila i od porodice, pa sam 2008. godine upisala Filozofski fakultet, odsek za novinarstvo. Na prvoj godini fakulteta uplovila sam u bračne vode, postala majka jedne devojčice i pauzirala godinu dana na studijama.

Naredne tri godine, posle povratka, sve ispite sam dala u roku i 2013. diplomirala. Obavezna praksa na žurnalistici odvijala se kako u pisanim medijima („Dnevnik“), tako i u elektronskim(RTV Vojvodine).

Zajedno sa koleginicom sa studija napravili smo prilog o dečijem prosjačenju koji je objavljen na televiziji 2012. godine. Posle završetka studija, radila sam neke druge poslove, nevezane za novinarstvo, zbog porodične situacije. Nisam želela da nađem adekvatan posao izvan BačkePalanke, jer sam porodično bila vezana za naš grad.

U nastavku, Dragana se prisetila kako je počelada radi u medijima.

– Kada mi je druga kći imala godinu dana, slučajno sam saznala za konkurs koji su Dragan Jović i Jovana Danilov raspisali. Poslala sam im sve što su zahtevali, CV, jedan članak na bilo koju temu i Dragan me je pozvao da radim. U to vreme BAP Vesti nisu imale video produkciju, kačili smo tekstove na portal, a ja sam se našla u terenskom radu.

Mislim da mi je prvi članak bio o jednoj učiteljici koja je u OŠ „Desanka Maksimović“ dobila otkaz. Prvi čitaniji tekst, na koji sam ponosna, bio je intervju sa rođenom sestrom, koja je otišla u Australiju da živi. Prošle godine u martu se pojavila i kamera. Prvi prilog smo snimili na početku epidemije Korona virusa, vanredno stanje, peti dan,šta se dešava u Bačkoj Palanci, da li ima autobuskog prevoza, da li rade opštinske službe…

Taj prilog je odjeknuo, bio je mnogo gledan i dao nam je „vetar u leđa“, sticali smo iskustva, vremenom je i oprema postajala bolja i profesionalnija, a prilozi sve bolji i bolji. Ekipa je postala kompaktna, radi se ozbiljno, ali sa veseljem i raspoloženjem što je dobitna kombinacija, pogotovu što su nam i poslodavci takvi.

Jedan od najupečatljivijih priloga kojeg se Dragana seća, je kada su radili intervju sa
autorkom serijala „S Tamarom u akciji“, Tamarom Grujić.

– Sređivala se kuća porodice Pejakov iz Tovariševa, a mi smo izašli da to ispratimo. Čekali smo barem jedno tri sata dok ekipa nije stigla. Taj prilog nam je definitivno bio najgledaniji do sada, jer Tamaru svi vole. Ona je energična, simpatična i nasmejana. Pamtim to snimanje i po dugom čekanju na ekipu emisije, ali se to isplatilo, jer ta humanitarna akcija zavrednuje svaku pažnju.

Takođe sam veoma ponosna na sve priloge koje sam radila za emisju „Na kafi sa…“ gde smo pričali o mladim uspešnim ljudima, potom na sve što sam radila o kulturi i umetnosti.

Veoma mi je važan i prilog o kašnjenju radova na igralištu u bloku „Partizan“, posle kojeg je igralište veoma brzo završeno. Drugi prilog je o toplovodnoj cevi koja je skoro godinu dana stajala na zelenoj površini u centru grada, posle čijeg emitovanja, je uklonjena. Na ta dva priloga sam i najponosnija.

Na kraju razgovora, Dragana Jovičić Bujak je nam ispričala svoju filozofiju novinarstva.

– Samo jedna reč: objektivnost. Svaku informaciju treba proveriti i tačno prezentovati. Dolazili su nam ljudi koji su plakali, ili bili mnogo ljuti, razočarani, ali i ljudi srećni. Ja zadržavam apsolutnu nepristrasnost, pristupam obema stranama podjednako i nikad se neće videti u mom prilogu naginjanje bilo kojoj od njih.

Dragana ne razmišlja puno o činjenici da se portal „BAP vesti“ gleda bukvalno na svim kontinentima gde ima ljudi koji ga razumeju.

Poruka svim budućim novinarima.

– Iako je danas senzacija broj jedan ili praćenje života elite, možda čitanije i gledanije, mislim da treba da beže od toga, da budu objektivni i da se bave novinarstvom u oblasti koju žele. Senzacija će jedno vreme prodavati novine ili emisiju, ali dugoročno to neće biti slučaj. Druga važna stvar, da nikada ne odaju svoje izvore informacija, da izbegavaju anonimnost sagovornika, ako je to moguće. Ako neko neće da stoji iza svojih reči, pogotovo kod verbalnog napadanja, nemojte ni praviti razgovor s njim. Naravno, to je nemoguće kod žrtava nasilja i maloletnih lica. Takođe je veoma bitna pismenost, pravilan srpski jezik i (osmeh), da nađu dobre poslovdce kao što sam ja našla.

Dragana je otkrila da želi da se bavi novinarstvom do kraja života, jer ona uživa u svom poslu, a takođe smatra, da je prava žurnalistika i njena lepota u lokalnim medijima. Ona je često izvor i za medije na nacionalnom nivou.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here