Dragan Diljkan je čovek koji se iz Nemačke doselio u Parage. Poreklom nije iz Paraga, ali je ovo selo odabrao zato što mu se jako dopalo i zato što je ovde pronašao svoj mir.
Svedoci smo da sve više mladih odlazi iz Srbije, a mi smo pronašli nekoga ko se vratio, iako je u Nemačkoj imao dobar i unosan posao. Pitali smo šta ga je navelo da se vrati u Srbiju i zašto je za izgradnju svog doma odabrao baš Parage.
Recite nam, za početak, nešto više o sebi, rođeni ste u Hrvatskoj, a poreklom iz Bosne i Hercegovine?
– Tačno, rođen sam u Rijeci 1971 godine gde sam završio osnovnu i srednju skolu. Moji roditelji su rodom iz Banja Luke. Pred sami rat sam iz tadašnje Jugoslavije 1990. godine otišao u Nemačku, u grad Berlin.
Kakav je bio Vaš prvi susret sa Nemačkom?
– Početak je bio jako težak. Nisam znao jezik, novca nije mnogo bilo, te sam bio primoran da počnem od običnih poslova. Budući da sam bio veoma mlad, lako sam se privikao na brži tempo života i velike promene. Zaposlio sam se u rafineriji gde sam radio punih 28 godina. Sam posao je opasan, izuzetno težak i veoma prljav. Radio sam po 12 sati dnevno. Subota je normalni radni dan, a mnogo puta i nedelja.
Usavršavanjem, postali ste poslovođa, da li su tada stvari krenule na bolje?
– Nakon određenog vremena postao sam poslovođa. Posao mi je postao mnogo zanimljiviji i sarađivao sam sa ljudima iz celog sveta. Obišao sam celu Europu. Posetio sam čak 26 zemalja. Više puta sam bio u Engleskoj, Finskoj, Švedskoj, Holandiji, Belgiji, Slovačkoj, Češkoj, Francuskoj itd. Sve zemlje koje sam posetio razlikovale od Srbije, napredne i po standardu i po bogatstvu.
Relativno ste mladi, imali ste dobar posao, zašto ste se odlučili da u Paragama napravite kuću?
– Posle napornog rada i brzog tempa života trebao mi je mir. Pošto je i moja supruga poreklom iz Srbije (iz Subotice), tražili smo mirno mesto gde bismo mogli napraviti kuću. Tako smo naišli na Parage. 2009. godine tamo smo izgradili kuću i na godišnjem odmoru smo je posećivali. Taj mir na selu ne može se porediti ni sa čim. Život u velikim gradovima nas je umorio. Velike gužve na ulicama, bilo gde da se krene. Tako da smo jedva čekali mir.
[rev_slider alias=“lotus_centar“][/rev_slider]
Šta Vas je navelo da se i konačno vratite u Srbiju?
– Oženjen sam Suprugom Anitom imam tri ćerke. Prethodnih godina se osetila povoljnija ekonomska situacija u Srbiji, tako da sam odlučio da se sa porodicom vratim. Bilo je teško odlučiti se od čega živeti. Supruga i ja smo došli na ideju da otvorimo samousluznu autoperionicu. Tako da se nadamo da će nam biti dovoljno za život. U Paragama imamo sve kao da smo u gradu, sva infrakstura je u selu.
Šta su, po Vama, prednosti života u Srbiji?
– Mnogi nisu svesni koliko ima pozitivnih stvari u Srbiji. Kada odete raditi u inostranstvo, vi ste stranac za sve. Mnogo kriminala mnoštvo različitih ljudi. Mnogo stresa i jako puno posla da bi nešto stekao, a od života gotovo ništa, malo druženja, po neki hobi i to je to. Mnogi naši gastabajteri kažu da je san živeti u Srbiji, a imati Nemačku platu.
Možda će Vas zanimati:
