Milorad Paripović, član Opštinskog Veća zadužen za saobraćaj i predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja, govorio je o aktuelnoj temi dece u saobraćaju.
– Neverovatno dinamičan ritam saobraćaja utiče na sve nas, bez obzira živeli mi u gradu ili nekom manjem mestu. U našoj zemlji problem bezbednosti osobe u saobraćaju postavlja se veoma naglašeno, posebno problem bezbednosti dece u saobraćaju.
– Ovo je tema koja nikad nije beznačajna i o kojoj treba stalno govoriti i pisati. Polazimo od zadate činjenice: tempo kojim se odvija saobraćaj na našim putevima je izuzetno brz, a ogroman je nesklad između tempa kojim raste saobraćaj i stepena pripremljenosti učenika za pravilno vladanje u sve složenijim uslovima saobraćaja. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da je čovek u saobraćaju činilac od kog u prvom redu zavisi bezbednost saobraćaja, potrebno je permanentno i sistematski raditi na saobraćajnom vaspitanju mladih.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
– Nastava saobraćajnog vaspitanja u školama treba da ima prvenstveno vaspitni karatker. Šta to tačno znači? Ovakav vid učenja ima za cilj da doprinese bezbednosti učenika kao učesnika u javnom saobraćaju kroz stalan proces vaspitavanja svesnog i disciplinovanog učesnika u saobraćaju koji poznaje saobraćajne znakove i propise. Ukratko – cilj je da učenik razvije saobraćajnu kuturu ponašanja. Oni koji drže nastavu ovog tipa trebalo bi da upoznaju učenika sa pravilima koja vladaju u saobraćaju, da neguju kod učenika osećanje lične odgovornosti, da ga nauče da se pridržava saobraćajnih propisa, solidarnosti i saobraćajnom drugarstvu.
– Zainteresovati učenika da neprestano prati razvoj saobraćaja i saobraćajne kulture uopšte. Saobraćajne navike dece prilikom kretanja na javnim saobraćajnim površinama, to je uslov da postanu dobri ljudi pa samim tim i dobri učesnici u saobraćaju. Iako se saobraćajna kultura detaljnije počinje učiti u osnovnoj školi, vrlo je važno da zbog bezbednosti deteta i svih učesnika u saobraćaju, roditelji nauče decu pre polaska u prvi razred nekim osnovnim stvarima koje se tiču ponašanja u saobraćaju. Kad govorimo o kretanju dece u saobraćaju, ono će se naravno u više od 90 posto slučajeva odvijati uz prisustvo odrasle osobe. Veoma je važno ponašanje roditelja u saobraćaju jer ponašanje roditelja se često preslikava i na stav dece.
– Svakako dete mora naučiti da bude sigurno u svoje postupke, odgovorno i samostalno.
Kada sa decom šetate prometnim ulicama, roditelji – imate izvrsnu priliku da budete pedagozi i vaspitači! Učite dete kako se u različitim situacijama ponaša kako se ne bi dogodila situacija da je polazak u osnovnu školu pred vratima, a ono ne razume osnovne saobraćajne principe.
– U toku školske godine, policajci su angažovani na obilasku škola i okoline. Na početku svake školske godine, tokom septembra meseca kontrola je pojačana i osnovci su sigurni i bezbednije prelaze ulicu kada su tu omiljene im čike u plavom. Saobraćajci su stručno osposobljeni za regulisanje saobraćaja i na uniformi imaju uočljive oznake.
– Za osnovnu školu danas postoje ne samo udžbenici u vezi saobraćajnog vaspitanja, već se tokom godine organizuje poseta službenih lica iz Policije i Saveta za bezbednost saobraćaja opštine Bačka Palanka. Oni deci drže praktična predavanja tokom kojih im pokazuju osnovne stvari o saobraćajnoj kulturi. Deca u početku uče osnovne stvari o opštim pojmovima: vozila na putu, naselje, obilaženje, preticanje, propuštanje vozila, odstojanje, rastojanje, brzina.
– Naravno, svaki razred će imati drugačiji nivo praktične obuke. Deci osnovne škole je teško da razllikuju vertikalnu saobraćajnu singalizaciju od svetlostne ili znakove obaveštenja od znakova naredbi. Zato u kasnijim razredima, u sedmom i osmom na primer, ove znakove obaveštenja, table i oznake upoznaju detaljnije.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Deca predškolskog uzrasta, a posebno đaci osnovne škole, spadaju u grupu ugrožene kategorije učesnika u saobraćaju. Deca najčešće stradaju zbog:
1. prelaženja kolovoza van pešačkog prelaza
2. iznenadnog iskoraka na ulicu tj. na kolovoz
zbog igre na kolovozu (istrčavanje za loptom, na primer) ili sankanja
3. kretanje među parkiranim vozilima
4. vožnja koturaljki, trotineta ili rolera na asfaltnim površinama ili duž ulice
U saobraćajnim nesrećama u svetu, deca najviše stradaju kao pešaci (38%), zatim kao putnici/vozači u vozilima (36%), motociklisti (14%), biciklisti (6%) i kao „ostali učesnici u saobraćaju“ (7%).
Izdvajamo nekoliko efikasnih strategija za povećanje bezbednosti dece u saobraćaju:
1. Kontrola brzine u saobraćaju
2. Ograničenje nivoa alkohola u krvi kod vozača
3. Upotreba kaciga za bicikliste
4. Prevoz dece u sedištima namenjenim isključivo njima
5. Bolja vidljivost dece u saobraćaju
6. Poboljšanje infrastrukture na ulicama
7. Zbrinjavanja dece povređene u saobraćajnim nesrećama
8. Nadzor dece na putu
– Sve predhodno navedeno treba shvatiti kao preventivni konstantan rad roditelja, vaspitača, ljudi koji brinu o saobraćaju, a ne kao obavezu proisteklu iz straha da nas Policija ne zaustavi i ne naplati kaznu – rekao je Milorad Paripović, član Opštinskog Veća zadužen za saobraćaj i predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja.
Pogledaj: Olivera Jevtić napadnuta tokom maratona u Sofiji (VIDEO)
