У Бачкој Паланци је од 23. до 29. августа, боравила група од двадесетак чланова Удружења „Паланачке Швабе“ са седиштем у Улму. Председник овог удружења Ханс Суприц, за Недељне новине говорио је о овогодишњој посети.
– Од групе која је овај пут дошла да борави у Србији, односно пре свега у Бачкој Паланци, само мањи бројњених чланова овде је први пут. Већи број нас је овде био већ дванаест – тринаест, па и више пута. Нас пре свега, који смо овде рођени, увек некако повуче жеља, да дођемо у град у коме смо рођени и у коме смо провели, рани период свог детињства.
– У последње две године нисмо долазили, због пандемије корона вируса. Један од чланова наше групе је рођен у Обровцу, а са друге стране у групи се налазе и они којима су, између осталог, и родитељи рођени у Обровцу, а пре свега у Бачкој Паланци. Током овогодишњег боравка, посетили смо Сремску Митровицу, Сремске Карловце и Бачки Јарак. У Сремским Карловцима, боравили смо у и кући – музеју која потиче из осамнаестог века, и у њој се налазе стари експонати који су још увек у добром стању.
– На крају посете Сремским Карловцима, ручали смо у једном локалу са погледом на Дунав. Занимљиво је да наши људи током боравка овде стално траже Дунав. У Сремској Митровици је током Другог светског рата, био логор за Подунавске Швабе. Они су иначе, тамо били на принудном раду и велики број њихје у то време и преминуо. Тамо су и сахрањени, у заједничкој гробници. Било нам је задовољство, што смо видели и сазнали, да је терен димензија 15 метара ширине, и 90 метара дужине, где су сахрањени веома очуван и уређен. Изграђена су и два споменика, као сећање на оне који су ту завршили живот. Терен је иначе под заштитом, и никада неће
бити коришћен у неке друге сврхе. Тамо је стално присутан Јовица Стевић, који чува и одржава гробље.
– У Бачком Јарку се налази једно спомен обележје, које је „отворено“ 2017. године. Тада је главни говор одржао садашњи председник Србије, Александар Вучић. То је иначе, био говор апсолутног помирења. Чину отварања присуствовали су представници Владе Војводине, свештеници… То је у ствари наш централни споменик, у близини је православног гробља и добро се одржава. У Темерину су нас дочекали и примили као велике пријатеље. – исткао је Суприц.
О томе како је изгледала и на чега се сводила посета самој Бачкој Паланци, Суприц је рекао: – Моји пријатељи који су овде дошли први пут, понели су и план Бачке Паланке, у коме је свака улица уписана. Они су ишли и на том плану тражили кућу својих родитеља. Старији су пролазили кроз улице и уживали гледајући свој завичај и завичај својих предака. Суприц је затим рекао да се у Улму налази велики музеј Подунавских Шваба, тако да се овај град на неки начин сматра историјским и главним градом Подунавских Шваба. Из Улма се накада давно, 1735. године долазило у ове крајеве, што је на неки начин био и почетак њихове колонизације.
Група из Немачке која је боравила у Војводини, односно Србији, носи са собом лепе утиске, а најјачи су одређене промене.
– Раније када смо овде долазили, ишли смо углавном на заједничке гробнице полагали цвеће на њих и обављали молитву. Међутим, сада је врло приметно да нас овде дочекују као пријатеље, па су нам неки од условно речено домаћина, нудили кафу, пиће, па и храну. Некада су нас у улазу у место сачекивали полицајци и када смо хтели да их сликамо, одузели би нам апарат. Сада је другачије. Када изразиш жељу, да сликаш или снимаш полицајца он каже: „Чекај, да поправим кравату, полицијско одело“… Дакле, све је отворено.
– Желим да кажем, да сам овај пут требао да идем са једним од наших чланова у болницу. Његова старосна доб је 90 година, и било је неопходно обавити тестирање. Приметио сам, да таквој особи ни у Немачкој не би била пружена боља услуга, него овде код вас. Свуда, али баш свуда, смо наилазили на љубазност и разумевање –
рекао је Ханс Суприц.
О даљим плановима у годинама пред нама, када су посете Србији у питању Суприц је рекао: – Звали су ме из Баден Виртенберга, да их пратим када у септембру дођу у Нови Сад. Имаће састанак са Иштваном Пастором, а биће речи о развијању економских односа. Овде код вас, се међу осталима налазе и велики немачки супермаркет „Лидл“, који нигде, па ни овде код вас није дошао на три месеца и три године, него на много дужи период.
Да на крају нагласимо да саговорник доста добро говори српски, јер је са петнаест година отишао у Немачку. И рекао је још:
– Немачка је за време канцелара Вилија Бранта направила споразум са тадашњом Југославијом, јер су јој били потребни радници. Када су касније и стигли дошли су углавном у СР Немачку. Њиховим доласком нико од Немаца није имао ништа против. Данас овде живи око 760 хиљада људи који имају корене из некадашње Југославије.
