Ni kiša, koja je protekle srede padala u Bačkoj Palanci i okolini, nije sprečila mehanizaciju i ljude, da nastave započeti posao na pošumljavanju područja uz Dunav, u blizini pristaništa
Bager.
Posebna mašina, bušila je rupe u zemlji, nakon čega su u njih postavljane sadnice topole i zagrtane zemljom.
– Pošumljavanje obavljamo na zemljišnoj površini, koja pripada luci „Bačka Palanka“.
Radi se o zemljištu od blizu 13 hektara. Na ovom području bila je šuma, koja je posečena pre godinu i po dana, pa sada obavljamo pošumljavanje te „goleti“. Jedan njen deo, pošumljen je prošle godine. Cilj nam je, da sadnjom novih sadnica pored ostalog, ovde izbegnemo lagerovanje smeća. Sadnja se odvija po principu,šest puta tri. To znači da je rastojanje od reda do reda šest metara, a rastojanje unutar reda između sadnica je tri metra.
Dakle, po jednom hektaru površine sadimo oko 550 sadnica. Po nekom našem proračunu, na ovom lokalitetu zasadićemo preko 6.500 sadnica. U pitanju su sadnice, odnosno klon evro – američke topole M – 1. Tlo u ovom delu priobalja Dunava je veoma pogodno, za brz i nesmetan rast i razvoj, ovog drvenog sortimenta.
Upravo to je glavni razlog, što smo se odlučili za sadnju evro – američke topole. Pored sadnje topole, postoji potreba za sadnjom oko 30 sadnica hrasta lužnjaka. Te sadnice bi bile zasađene oko jezera Bager. Međutim, tu postoji problem sa starim vrbama, koje su veoma stare i koje lako mogu da padnu i eventualno nekog povrede.
[rev_slider alias=“slider-3″][/rev_slider]
Sadnice hrasta, treba da stignu iz Sombora i biće zasađene pored obele, uz samu ivicu plaže. Dakle, nameravamo da iz bezbednosnih razloga posečemo vrbe koje su veoma opasne zbog starosti. Hrast je mnogo dugovečnije drvo tako da neće u skoroj budućnosti ugroziti pre svega ljude – kaže Milutin Matić, inženjer šumarstva.
O cilju posla koji je u toku, inženjer Matić kaže:
– Cilj ovog projekta je pre svega proizvodnja tehničkog drveta sa jedne strane, odnosno, stvaranje šume koja će proizvoditi kiseonik, a imaće i pejzažnu ulogu. Poslove na sadnji šume, obavlja svakodnevno pet radnika. Naš cilj je, da što pre pošumimo, što veću površinu. Ovo, pre svega zbog toga, što se najavljuju niske temperature, koje bi mogle da nas zaustave u sadnji. Pod uslovom, da sve bude teklo kako smo planirali, posao sadnje, trebao bi biti završen do kraja sledeće nedelje.
Evro – američka topola, koja u vlažnim područjima ima veoma brz prirast, već nakon četvrt veka se može seći, odnosno eksploatisati.
-Ova vrsta drveta po nekoj zakonskoj regulativi, može se seći, a zatim eksploatisati sa dvadesetpet godina starosti. Mada uz sve mere, koje ćemo nastojati da primenimo, a to su pre svega održavanje njenih zasada, mi želimo da period za njenu eksploataciju bude kraći
za pet godina. Vredi napomenuti, da su na ovom području neke topole bile previše stare, u prečniku su imale i 80 centimetara.
Međutim, dobro je poznato, da se na ovako velikim deblima ne može zaraditi. Naime, topolu takog velikog prečnika, niko ne želi da kupi. Cilj nam je, pre svega da se ova šuma kao uostalom i ostale dovedu na željeni nivo – da se njima može mnogo lakše gazdovati,
uz manje ulaganja.
Želim da istaknem, da je na ovom delu priprema terena za seču trajala gotovo mesec dana. Ovo zbog toga, što je teren bio zapušten. Naime, imali smo mnogo problema sa smećem stari tepisi, odeća i obuća. Kada je zapuštenost terena u pitanju, onda je teško reći da li je krivica na šumarima, ili je sav taj otpad voda donela, ili je ipak, nešto treće u pitanju – naglašava Matić.
Topola pre svega, ima veliku primenu u industriji celuloze i papira?
-Tako je. Topola, odnosno zasadi koje sada stvaramo maksimalno su okrenuti ka, velikim fabrikama celuloze i papira. Većina ovih fabrika, koje su nekada kod nas radile, sada su zatvorene. Međutim, u međuvremenu je pokrenuta neka druga proizvodnja – prozvodnja
gajbica, paleta i korišćenje unutrašnjeg drveta u proizvodnji nameštaja. Upravo tu je, topola našla svoju primenu – zaključio je inženjer Matić.
Pogledaj: Snežana Pecnik razbija predrasude o ženama u fudbalu (VIDEO)
