Do kraja novembra će, kako se očekuje, zvanična revizorska komisija EU Srbiji konačno dati zeleno svetlo za početak realizacije IPARD programa prema kojem našoj zemlji u periodu od 2014. do 2020. godine pripada 175.000.000 bespovratnih sredstava namenjenih za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Ako se ova očekivanja ispune, pretpostavlja se da će već početkom naredne godine, mada optimisti spominju i decembar ove, biti otvoreni prvi pozivi na koje će moći da se konkuriše. U ovoj prvoj fazi očekuje se da se najpre otvore pozivi za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, odnosno za nabavku traktora do 100 kilovata.
[wonderplugin_slider id=5]
Dobre vesti za poljoprivrednike jesu da je IPARD fleksibilan i da se širi prema sve većem broju potencijalnih korisnika.
Donedavno se, naime, smatralo da za ova sredstva mogu da konkurišu samo veliki proizvođači, međutim, novi pravilnici omogućavaju da sredstva dobiju i mala gazdinstva, s tim da na kraju realizacije projekta dostignu određeni nivo proizvodnje. Tako, na primer, kada su u pitanju investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za šta će, kako se smatra, najpre biti odobrena sredstva iz ovog pretpristupnog fonda, dovoljno će biti da poljoprivrednik, proizvođač mleka ima samo jednu kravu. Međutim, na kraju investicije koja podrazumeva, između ostalog, ulaganje u objekte za smeštaj životinja, opremu za proizvodnju mleka, objekte za upravljanje otpadom i tretman otpadnih voda, investicije u mehanizaciju i slično, očekuje se da će proizvođač imati 20 muznih grla.
Slična je situacija i kada je u pitanju proizvodnja mesa, odnosno ne postoji donji limit kada je u pitanju broj grla na početku investicije, ali se očekuje da će na njenom kraju gazdinstvo imati određeni broj tovnih grla u zavisnosti od proizvodnje kojom se bavi. Za kupovinu traktora evropskim sredstvima moći će da konkurišu registrovana gazdinstva koja imaju najmanje dva hektara zemlje.
Nabavka traktora je mera koja se po prvi put finansira IPARD sredstvima u nekoj zemlji. Poljoprivrednici mogu da računaju na nivo pomoći koji iznosi do 60 odsto prihvatljivih troškova investicije, odnosno na 65 odsto ako se radi o mladim poljoprivrednicima koji još nisu navršili 40 godina života. Oni čija se imanja nalaze u manje razvijenim oblastima mogu da dobiju i do 70 odsto povraćaja u odnosu na vrednost investicije.
Treba napomenuti da država Srbija u delu koji se bespovratno daje poljoprivrednicima učestvuje sa 25 odsto, dok su 75 odsto sredstva iz EU. Srbija je budžetom već izdvojila ova sredstva tako da to neće praviti nikakav problem.
Kada se govori o prihvatljivim troškovima investicija, u njih se ubrajaju troškovi za izgradnju ili unapređenje objekta, kupovinu novih mašina i opreme, troškovi arhitekti, konsultanta, izrada studije izvodljivosti, izrada biznis-plana i slično, s tim da ovi troškovi mogu da iznose tačno određeni procenat ukunog iznosa investicije. Nakon odobrenja sredstava, investicije koje su bile predmet finansiranja neće moći značajno da se menjaju tokom narednih pet godina.
Iskustva zemalja koja su prošla kroz pretpristupni period i imala priliku da koriste ova sredstva govore da ni u jednoj državi ona nisu u potpunosti iskorišćena. U Hrvatskoj, na primer, poljoprivrednicima je iz IPARD-a podeljeno svega 10 odsto planiranih sredstava.
Razlog ovako niske iskoristivosti je to što su se neke od mera iz IPARD-a preklopile s onima koje je nudila hrvatska vlada, pa su se poljoprivrednici opredelili da konkurišu za dobijanje sredstava iz državnog budžeta, jer su tu uslovi konkurisanja bili znatno jednostavniji.
Prilikom izrade projekta u potpunosti mora poštovati nacionalno zakonodavstvo kao i da svaka ideja s kojom se namerava konkurisati za evropska sredstva mora biti potpuno razrađena. Svaka eventualna promena mora se prijaviti Upravi za agrarna plaćanja i dobro obrazložiti da bi bila prihvaćena. Krupne promene, kao i njihova nedovoljna argumentacija najčešće će za posledicu imati odbijanje čitavog projekta.
Inače, uz svaki konkurs potencijalni korisnici sredstava dobiće takozvanu ček listu dokumenata koje će morati da prilože kao konkursnu dokumentaciju. Najjednostavnije je da se aplikanti drže toga kada budu prikupljali dokumente.
IPARD se smatra dobrom prilikom da svi oni poljoprivrednici koji žele da unaprede proizvodnju dođu do novca koji im je potreban za ulaganja.
Veoma je važno da svi koji žele da konkurišu za evropska sredstva već sada počnu s izradom biznis-planova kako bi sve eventualne izmene i korekcije projekta uradili na vreme, odnosno pre konkurisanja kad će to biti znatno teže uraditi. Smatra da su sektori voća i povrća najperspektivniji, te očekuje da će najviše projekata za dobijanje evropskih sredstava biti upravo iz ovih oblasti.
Jedan od privrednika koji se sprema na ovaj konkurs je Slavko Rac iz preduzeća „Juarbis“ u Ruskom Krsturu koje je već započelo izradu biznis-plana za izgradnju skladišta. Kaže da su ovaj posao započeli već sada, upravo iz razloga da bi na vreme ispravili eventualne greške i spremno čekali otvaranje IPARD konkursa. Ovo preduzeće se inače bavi ratarskom i voćarskom proizvodnjom i otkupom poljoprivrednih proizvoda.
Planiraju da prošire proizvodne kapacitete tako što će izgraditi skladišni prostor od 10.000 tona i sušaru kapaciteta 24 tone na dan. Ova investicija vredna je više od milion evra, a Rac se nada da će poziv za ovaj IPARD konkurs biti otvoren na proleće. Nada se i prolasku na ovom konkursu, kao i povrćaju sredstava u visini 60 odsto vrednosti investicije.
KAKO DO NOVCA IZ EVROPSKE KASE?
[wonderplugin_slider id=5]
