Glumac Rade Šerbedžija izjavio je u intervjuu Al Džaziri Balkans kako mu smeta uzajamno prebrojavanje krvnih zrnaca na prostorima bivše Jugoslavije i ocenio da će „vrlo brzo“ doći vreme kad ćemo izaći iz tog pakla.
„Ma, kako ne smeta! Ja sam ceo život na liniji, kako da kažem, bratstva i jedinstva. Ne mislim u jugoslovenskom smislu nego smislu humanosti, pristojnosti, uzajamnog uvažavanja jedni drugih. I mislim da će vrlo brzo doći to vreme kad ćemo izaći iz ovog dna i pakla“, rekao je Šerbedžija u intervjuu za internet portal Al Džazire.
On je, u tom konktkstu, nazvao „jednim od najdivnijih događaja“ snimak koji mu je poslao prijatellj i na kojem „hrvatske odbojkašice trče i ljube srpske odbojkašice koje su pobedile Francusku“.
„Dirljiva scena, ljube jedne druge! I rekoh: pa, Bože, to je ta budućnost, budućnost nekog normalnog sveta“, rekao je Šerbedžija.
[wonderplugin_slider id=22]
Komentarišući nagradu koju je na ovogodišnjem Motovun film festivalu dobio zajedno sa Mustafom Nadarevićem za 50 godina glumačkog rada, Šerbedžija je rekao da su za glumu „najbitnije ljubav i blagost, koje se mogu naći jedino u samoći, a mudrac je onaj koji to nauči u mladosti“.
„Vrlo često sam se, na neki način, osećao ispunjeno i važno što se bavim ovom profesijom jer sam imao tu sreću da sam u svom životu radio sa mnogo fantastičnih režisera i umetnika“, rekao je Šerbedžija, nabrajajući, između ostalih Živojina Pavlovića, Dušana Makavejeva, Rajka Grlića, Boru Draškovića, ali i ugledne svetske reditelje Stenlija Kjubrika, Fila Noisa, Klinta Istvuda, Gaja Ričija, Frančeska Rosija.
Komentarišući poslednju u dosadašnjem nizu nagrada, proslavljeni glumac je rekao kako mu, zapravo, „nije mnogo stalo“ do njih jer smatra „da su relativne“.
„Kao što mi je rekao Krleža: ‘Mali, svaka nagrada je dobro došla jer govori da je nekog vraga vrijedilo to što si pokušavao u umetnosti. A s druge strane – pokušaj da je zaboraviš što pre možeš’. I to je, eto, bio moj odnos prema nagradama“, prokomentarisao je Šerbedžija.
Taj svoj odnos prema priznajima ilustrovao je navodeći da su sve njegove nagrade „godinama bile u podrumu“ stana u Tomašićevoj ulici u Zagrebu, a posle razvoda braka i preseljenja „opet su bile u podrumu jedne kuće, stajale su u jednom koferu“.
„I kad smo, nakon puno godina, otvorili taj kofer – sve su bile plesnive, dobile su patinu vlage“, rekao je Šerbedžija.
